toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


MTQ         N82      
  R    4      N   K44
827   JSX   TO1      
  3    3      8   QA9
DJ5         EJU      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

DRVO KAO NEPRIKOSNOVENI ZNAK LUKSUZA 1 - Penthaus LILIHIP u Torontu

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Penthaus LILIHIP u Torontu

Luksuzni penthaus u višespratnici zvanoj Lilihip, koja se nalazi u centralnom delu Toronta (Kanada), odiše neprikosnovenom otmenošću i aristokratskom lepotom saopštenom modernim jezikom. Kao takav on predstavlja prepoznatljivi autorski čin srpskog arhitekte Miloša Pavlovića, koji svoju karijeru već tri decenije uspešno sprovodi u Kanadi.

Zahvaljujući spoljašnjem zidu penthausa koji je u potpunosti izveden kao stakleni zid-zavesa, dnevna soba i trpezarija kupaju se u obilju dnevne svetlosti, inače veoma važnog elementa za shvatanje idejnosti projekta i opšteg doživljaja prostora. Kroz ova široka staklena platna uveden je i pejzaž grada, koji je na taj način postao jedan od gradivnih elemenata ovog open space enterijera. Jedan od primarnih zahteva obilja svetlosti jeste i taj da najvernije dočara suptilnost i rafiniranost upotrebljenih materijala, ponajviše onih koji su vezani za drvo. Dezen, teksturalnost i koloritska gama drvenih partija ustoličeni su kao jedan od glavnih estetsko-likovnih izraza kompizicije. Njima se potcrtava opšti ton raskoši i luksuza prostora, kao i drštveni status njegovih vlasnika, ali je to učinjeno strogo intelektualnim jezikom, simbolima koji nadmašuju uobičajene izraze materijalnog bogatvstva i prestiža.

Penthaus LILIHIP u Torontu    Penthaus LILIHIP u Torontu  Penthaus LILIHIP u Torontu
Uopšte, materijali upotrebljeni u enterijeru su uglavnom prirodnog porekla (drvo, furnir, kamen, tekstil prirodnog vlakna), na čemu inače insistira arhitekta Pavlović. Zahvaljujući tome, opšti utisak je iskren i topao, ali usled primene gigantskih partija i komada u oblikovanju i oblaganju (ogromne zidne partije u furniru, krupni drveni komadi pokretnog mobilijara, slog drvenog parketa krupnog rastera i sl.), on je i neprikosnoveno glamurozan i otmen. I kompozicija u celini odlikuje se ovim karakteristikama. Njenoj opštoj harmoniji i skladu doprinosi usaglašenost svih elemenata, pri čemu nema krupnih odskakanja, asimetrije, naglih i zbunjujućih kontrasta. Klasika je ispoštovana i u ovom aspektu prostora, i uopšte ona je prisutna u Pavlovićevom opusu kao jasna evokacija izrečena krajnje modernim vokabularom. Odabrani tonovi u enterijeru Lilihipa su neutralnog karaktera, a efekat boje prepušten je jedino materijalima na mobilijaru i opremi.


Od drveta je izrađena većina pokretnog mobilijara u stanu: trpezarijski sto, stolice, fotelje, klub sto, komode, natkasne, police, pa čak i mobilijar u kupatilu. Stubovi, pregradni zidovi, monumentalna konstrukcija kamina, biblioteka, partije u spavaćoj sobi, urađeni su u drvenom furniru koji je prisutan u dve varijante: Ebony Macassar (tamni furnir abonosa sa linijama) i Sycamore (svetli furnir platana). Ovi furniri nisu bajcovani, već su ostavljeni u prirodnoj boji, zaštićeni samo mat lakom. Za razliku od njih, tamno braon furnir u spavaćoj sobi (na panelima iza kreveta i komoda) je bajcovani hrastov furnir (quarter cut oak) vrlo interesantne materijalizacije i završne obrade.
Radna soba sa bibliotekom, inače vrlo interesantno koncipirana kao polu-transparentan prostor – office u kome stakleni zid ima ulogu samo zvučne barijere ali ne i vizuelne, oplemenjena je takođe drvenim partijama i to na monumentalnoj strukturi biblioteke. U carstvu neopipljivog stakla drvo dobija ulogu oblikovanja forme i uporišta kompozicije, i istovremeno služi kao marker funkcije prostora.

Penthaus LILIHIP u Torontu  Penthaus LILIHIP u Torontu
Drvo se, jednostavno, postavlja kao univerzalni jezik prostora ovog luksuznog stana, a činjenica da je prisutno u različitim obradama i vrstama, pa čak i u različitim izrazima i ulogama koje nosi u funkcionalnim aspektima prostora, predstavlja najverniji dokaz o njegovoj univerzalnosti u stilu, vokabularu i aplikaciji.
Miloš Pavlović u osmišljavanju ovog stambenog enterijera prostor zapravo vaja, pri čemu je potez krupan i dubok, celovit i smeo. Interesovanje za površinu jeste izrazito, ali ostaje u domenu same materijalizacije, pri čemu se ističe nepogrešiv autorov osećaj za prirodne materijale, i to pogotovo za drvo, uz isticanje njegove teksturalnosti i senzitizaciju njegove uloge u opštoj atmosferi.