Drvena kuća japanskog ribara

Grad Itsura u Japanu, smešten u severnom delu prefekture Ibaragi, poznat je po uspešnom ribarstvu. Vlasnik kuće je upravo ribar. Kada je 2014. godine naručio od lokalnog arhitektonskog studija „Life style Koubou” projekat za svoju kuću, bio je vođen porodičnim zavetom – s obzirom da je zemljište nasledio od svog pretka, pomorca koji je proklamovao ideju sadnje drveća u planinama iznad mora. Tako je nastala drvena kuća u netaknutoj prirodi, zamišljena kao utočište sa pogledom na more. Njena arhitektonska koncepcija u potpunosti se prilagođava terenu, inače zahtevnom i ni malo pitomom. Pored očuvanja zatečene konstitucije terena, postavljen je i imperativ očuvanja rastinja. Proces projektovanja tekao je vrlo interesantno – najpre su snimljene padine planine, potom su modelirani oblici na osnovu dobijenih geometarskih podataka. Ravne površine koje su pri tome iznikle, povezane su – tačke su postale linije, a linije su postale površine. Ponavljajući ovaj proces, konačno je moglo da se pronađe najpogodnije mesto za izgradnju, u potpunosti čuvajući okruženje. Plan kuće koji je dobijen izgledao je poput raširenog oblika slova „V”, a dva njegova krila koncipirana su kao dva različita prostorna sistema. 

Kuća se sastoji od jednostavnih materijala: drveta i stakla. Da bi se pravilno rasporedili stubovi i bočne rešetke, i dijagonalno umetali drveni blokovi između njih, drveni zid konstrukcije ima funkciju ograde. 

Pored dijagonalnih linija drvenih blokova ugrađeni su fiksni stakleni paneli i prozori sa delimičnom funkcijom otvaranja. Spoljne drvene rešetke-brisoleji kontrolišu protok sunčeve svetlosti, menjajući svoju transparentnost u zavisnosti od godišnjeg doba i dela dana. Dodatni filter insolacije je okolno drveće koje gotovo da ulazi u sobe, preko koga ljudi u kući mogu osetiti nežnu promenu između četiri godišnja doba. U unutrašnjosti, odmah nakon ulaznih vrata, nalazi se ostava pribora za ribolov i toplo kupatilo opremljeno drvenim mobilijarom. Stepenice vode do gornjeg nivoa – radnog prostora. 

Drvena konstrukcija poduprta je prirodnim „temeljnim kamenom” i gomilom „stupova” od balvana. Ovaj temeljni kamen odnosno stilobat predstavlja zatečeni kameni greben na jednoj od padina lokacije, i taj vertikalni istureni koncept koji je dobijen daje opštu prepoznatljivost objektu. Dva krila kuće su konzolna i orijentisana su prema dolini. Simbolički, oni predstavljaju dve sfere života – privatnu i profesionalnu. Temeljni kamenovi za drvene stubove izliveni su od betona, i iz njih izlazi snop drvenih stubova prečnika 140 mm – raspoređeni su kružno, i to dvostruko na dnu i pojedinačno na vrhu. Nosači sa dubinom od 360–800 mm prolaze između ovih stubova i kosine brda. 

Raspoređujući gotove drvene blokove debljine 120 mm u dijagonalnom položaju, spoljni drveni zidovi deluju kao noseći zid. Konstrukcija je u celini solidna i vizuelno čvrsta, premošćavajući sve zahteve terena. 

U estetskom smislu dobijena je izuzetna vrednost, koja čini da objekat izgleda kao pravi dragulj ambijenta. Prirodnost i spontanost projekta iskazani su prevashodno kroz upotrebu drveta, zbog čega objekat deluje vanvremenski, kao da oduvek egzistira na terenu. 

Zahvaljujući konstrukciji na stubovima, pri čemu prostor zapravo lebdi i ne dodiruje tlo, postojeće drveće je u celosti sačuvano – ispod, pored i iznad kuće, a pored njega posađeno je i 60 novih stabala. Arhitekte očekuju da će vremenom drvena konstrukcija vremenom preći u istu boju kao i šuma u ​​kojoj se zdanje skriva.

Namera autora bila je da stvori meditativnu atmosferu u kući, a longitudinalna koncepcija stvara mogućnost šetnje kroz dom kako bi se ova atmosfera otkrila i povezala se sa doživljajem okoline. Fasada je probušena malim otvorima, raštrkanim i uvek drugačijih dimenzija – zahvaljujući njima ali i pozicioniranju kuće pogled na okolinu je uvek nov i drugačiji iz svakog kutka doma.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika br 68, oktobar 2020.