Čudesni svet stolica - Šarlota Perijan - fotelja Indokina

Stvaralaštvo u prepletu kultura

Šarlota Perijan je rođena 1903. godine u Parizu u radničkoj porodici. Ubrzo nakon diplomiranja 1927. godine na Pariskoj školi dekorativnih umetnosti (Union centrale des arts de Paris decoratifs) projektuje dnevnu sobu za svoj stambeni prostor. Nameštaj je bio realizovan od stakla, čelika i sa kožnim presvlakama nudeći viziju uređenja unutrašnjeg prostora u skladu sa najnaprednijim idejama Modernizma. Pod nazivom “Bar u potkrovlju” dizajn biva izložen iste godine na Jesenjem salonu u Parizu, gde ga zapaža avangardni arhitekta Le Korbizije i odlučuje da angažuje Šarlotu na opremanju njegovih enterijera. Tako je otpočela desetogodišnja plodonosna saradnja tokom koje su osmišljeni neki od najpoznatijih komada nameštaja dvadesetog veka.

Le Korbizije (Le Corbusier, 1887–1965) i Šarlota Perijan (Charlotte Perriand, 1903-1999) sa početka saradnje 1928. 

Dizajn nastao u Le Korbizijevom ateljeu krajem 20-tih i početkom 30-tih godina uglavnom su zajedno potpisivali on, njegov rođak Pjer Žanere i Šarlota Perijan. Postoje brojne kontroverze oko toga ko od njih je najodgovorniji za koji komad nameštaja. Iako je Šarlotin uticaj nesumnjivo ogroman, posebno kada se ima u vidu njen prethodni rad, autorstvo joj se u tom periodu na izvestan način osporava. Tako je fotelju B302 (LC7), dizajniranu od čeličnih cevi 1927. godine, predstavila pod sopstvenim imenom na izložbi „Stuhl“ u Štutgartu u jesen 1928. godine, a uz imena kolega iz ateljea, Le Korbizijea i Pjer Žanerea, na Prolećnom salonu u Parizu 1929. godine. 

Le Korbizije u svom ateljeu

Kako je zajednički izlagan nameštaj naišao na odličan prijem stručne javnosti, ubrzo su pokrenuli ideju o serijskoj proizvodnji. S obzirom da je tehnologija izrade nameštaja od čeličnih cevi bila slična proizvodnji biciklala, prvo se pregovaralo sa kompanijom Pežo (Peugeot), da bi se na kraju ipak odlučili za firmu Thonet Freres, svoje dugogodišnje partnere u realizaciji arhitektonskih projekata. Sa komercijalnom proizvodnjom fotelje B302 se počelo 1930. godine, kada je izrađeno prvih 250 komada. Model je imao četiri noge izrađene od čeličnih cevi koje se savijaju pod pravim uglom i susreću tačno ispod sedišta na mestu rotacije. Sedište se sastojalo od savijenog čeličnog obruča sa 9 nategnutih opruga za prihvatanje tapaciranog dela. Zbog činjenice da je podjednako dobra za opremanje i stambenih i javnih prostora, fotelja B302 je doživela izuzetnu popularnost koja traje do današnjih dana. Poslednje izmene dizajna su bile 1978. godine kada je kompanija Cassina otkupila prava i u saradnji sa Šarlotom prilagodila komad savremenim uslovima proizvodnje. 

Najpoznatiji komad nameštaja nastao u Le Korbizijeovom ateljeu je ležaljka B306 (LC4) iz 1928. godine. Uprkos namerama da dizajn bude prilagođen masovnoj proizvodnji, ležaljka ima relativno komplikovano dizajnersko rešenje. Sam komad je vremenom doživeo nekoliko izmena u dizajnu i promenio više proizvođača. Italijanska kompanija Cassina je otkupila licencu od samog Le Korbizijea 1964. godine, ali je zbog njegove smrti konsultacije oko verzije koja se i danas proizvodi vodila sa Šarlotom. Zbog svoje izuzetne popularnosti, ležaljka je veoma kopirana, i izrađuje se u širokom rasponu kvaliteta.

Tokom 30-tih godina Perijan inspiraciju pronalazi u boravcima u prirodi – na obali mora ili u planini, kada uveliko pomera svoje interesovanje sa metala u korist drveta i izvodi prve komade u ovom materijalu.

LC4 ležaljka predstavlja savremenu reinterpretaciju tradicionalnog kreveta za odmor iz 18. veka. Sastoji se od čeličnog rama koji stoji nezavisno od postolja kako bi korisnik mogao lako da podešava različite položaje ležanja. Tapacirung se oslanja na opruge razvučene u ramu. Dizajn je strogo podređen ergonomskim zahtevima.

LC7 fotelja ima varijantu i kao hoklica kojoj se takođe rotira sedište (LC8).

Početkom drugog svetskog rata, ona dobija poziv od kolege iz Le Korbizijeovog ateljea, Junza Sakakure i japanskog Ministarstva trgovine da dođe u Japan i rukovodi projektom koji je imao za cilj prilagođavanje japanskog dizajna industrijskoj proizvodnji. Šarlota prihvata ovaj izazov, nesluteći koliko će tradicionalni Japan i lokalni način života izvršiti na nju snažan uticaj. Svoje prve utiske je koncipirala kroz izložbu “Selekcija, Tradicija, Kreacija” održane 1941. godine u Tokiju, gde je prikazala neke od svojih ranijih komada nameštaja redizajniranih u drvenoj konstrukciji od bambusa i izrađenih u japanskim tehnikama. Sa ulaskom Japana u rat 1942. godine, biva primorana da se skloni u tadašnju francusku Indokinu, gde nastavlja sa radom. Tokom tog boravka nastaje fotelja Indokina, drvena verzija modela B302 od čeličnih cevi. Zadržavajući sve prednosti uzora, Šarlota oplemenjuje likovni izraz novog modela toplim i zaobljenim formama punog drveta. Iako veoma praktično dizajnirano rešenje, fotelja Indokina čeka na komercijalizaciju čak punih 35 godina kada zajedno sa modelom B 302 ulazi u serijsku proizvodnju kompanije Cassina. Ovoga puta autorstvo Perijan je nesporno.

Fotelja B302 (LC7) je dizajnirana 1927. godine i njen dizajn kombinuje najbolje karakteristike Thonet stolice 6009 i kuhinjske hoklice Čarla Blanka (Charles Blanc).

Kružno sedište i polukružni naslon prate liniju rotacije i omogućuju udobno i nesmetano korišćenje. Prvi model je proizvela kompanija „Hour & Le Grac“ i nije imao tapacirani deo naslona. 

Fotelja Indokina dizajnirana je 1943. godine po uzoru na model B302 tako što su ispoštovane sve njene glavne karakteristike poput mogućnosti okretanja, visokih ergonomskih zahteva i likovnog rukopisa.

Struktura fotelje Indokina je od čvrstog oraha ili crno obojenog jasena, a odstojnici od poda su od plastike. Baza sedišta je od topolove šperploče, a tapacirung je izrađen od ekspandirane poliuretanske pene bez CFC i postavljen poliestarskom vatom. Završna presvlaka je od kože ili tkanine.

Tokio ležaljka je projektovana 1940. godine po uzoru na model LC4. Sedište se sastoji od 12 zakrivljenih drvenih traka, a baza je izrađena od masiva bambusa. Kompanija Cassina je proizvodi od 2011. godine.

Fotelja “Low” je dizajnirana 1940. godine, a prva serija je proizvedena šest godina kasnije. U potpunosti je izrađena od drveta bambusa. 

Šarlota se u Francusku vraća 1946. godine, dok Japan i Azija ostaju njena trajna inspiracija. U domovini nekoliko godina sarađuje sa Žanom Pruveom (Jean Prouvé) i njegovim ateljeom, što joj omogućuje da dalje istražuje u drvetu i proizvodi nove komade od masiva i otpresaka. Tokom 50-tih godina, zahvaljujući diplomatskom poslu svog supruga, boravi i upoznaje mnoge egzotične zemlje, posebno na južnoameričkom kontinentu. U svakoj od njih istražuje lokalni način života, kao i zanatsko i umetničko stvaralaštvo. Pozne godine karijere obeležili su joj veliki projekti u Francuskim Alpima kojim je rukovodila ne samo u oblasti opremanja enterijera, već i u arhitekturi i urbanizmu. Preminula je 1999. godine u Parizu.

Stolica “Ombra Tokio 517” je dizajnirana 1954. godine pod uticajem origamija, tradicionalne japanske veštine kreiranja modela od papira, a od 2009. godine je proizvodi kompanija Cassina. Sastoji se od jednog otpreska koji formira sedište, naslon i noge stolice.

Zaostavština Perijan spada među najpoznatije primere avangardnog dizajna i ona će zasigurno ostati upamćena kao dizajnerka koja je obeležila unutrašnju arhitekturu 20. veka. Njene ideje o održivom stvaralaštvu u jedinstvu sa prirodom i civilizacijskim tekovinama bile su vizionarske, a pristup opremanju prostora i filozofija stanovanja daleko ispred vremena u kome su nastali.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 74, april 2022.