Značaj zaštite prava intelektualne svojine

Želja svakog prerađivača, proizvođača, distributera i prodavca u građevinskoj ili drvnoj industriji je da bude prepoznatljiv i konkurentan na tržištu. To se najlakše postiže zaštitom prava intelektualne svojine, koja je „ugrađena” u građevinske objekte, nameštaj, stolariju, tzv. green materijale i nove tehnologije koje se koriste u proizvodnji navedenog.
Primera radi, multinacionalna korporacija BLUM GMBH JULIUS, sa sedištem u Austriji, najpoznatija po proizvodnji sistema frontova i šarki za vrata za kuhinjske elemente, ulaže 4% svojih prihoda u istraživanje i razvoj i ima preko hiljadu patenata u svom portfoliju. Jedan od njih je patent koji se odnosi na šarku sa hidrauličnim amortizerom koji omogućava potpuno tiho i praktično neprimetno zatvaranje vrata kuhinjskog ormarića. Pronalazači ovog patenta su od strane EPO-a (Evropska organizacija za patente) u 2013. nagrađeni “European Inventor Award”, u oblasti industrije nameštaja. Od lansiranja ove “spravice”, firmi su skočili prihodi za 1.3 milijarde evra godišnje (EPO, www.blum.com). Iako se čini da se ovaj primer ne može preslikati na prilike u domaćim kompanijama, on ilustruje da predmet zaštite patentom ne mora da bude tzv. epohalni pronalazak (TV, električna energija, letelice i sl.). Da bi se određeno tehničko rešenje zaštitilo patentom, moraju da budu zadovoljeni sledeći uslovi: da je pronalazak na svetskom nivou nov, inventivan i industrijski primenljiv. Naši inženjeri i radnici, rešavajući različite tehničke probleme u praksi, dolaze do pronalazaka koji mogu biti patentirani, a da često toga nisu svesni. Dodatni problem u kompanijama je i nerazvijena svest o značaju i razlozima za zaštitu intelektualne svojine. Značaj patentne zaštite ogleda se u sticanju isključivog prava na konkretnom tehničkom rešenju (proizvod, postupak, primena proizvoda ili postupka), koje može biti upotrebljeno za sprečavanje drugih u ekonomskom iskorišćavanju tog pronalaska.
Pored tehničkih rešenja koja se štite patentom, u industriji nameštaja veoma je bitan i spoljni izgled proizvoda koji se može štititi pravom intelektualne svojine koje se zove industrijski dizajn. Njime se štiti trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda (stolice, stola, vrata, okvira i sl.) ili njegovog dela, koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, a posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sačinjen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Uslovi za zaštitu su novost i individualni karakter.
Osim do sada pomenutih oblika intelektualne svojine, ona obuhvata i: žig, oznake geografskog porekla, autorsko i srodna prava, know-how i poslovne tajne. Važno je znati da je žig pravno zaštićen znak (reč, crtež, logo, slogan i sl.) kojim fizičko ili pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice. Samo zaštitom robnog/uslužnog znaka, privrednik može zabraniti da neko drugi koristi njegov znak za robe/usluge za koje je on zaštito žig. Žig, ali i ostala prava intelektualne svojine su osnov za stvaranje brenda - najjednostavnijeg komunikacionog kanala između proizvođača/prodavca i potrošača. Zahvaljujući industrijskom dizajnu, potrošač npr. montažne kuće nju neće doživeti kao socijalnu nužnost, već kao prestiž, sofisticiranost, lakoću i udobnost. Patentirani postupak stvaranja npr. novih parket linija, za potrošače će predstavljati reputaciju za kvalitet, trajnost i pouzdanost. Sve to zajedno, uokvireno žigom, doprinosi brendiranju, tj. sublimiranju vrednosti svih nematerijalnih dobara u smisleni identitet firme. Zaštita intelektualne svojine nezaobilazan je korak na putu ka brendiranju proizvoda. Pored toga, zaštitom kompanija stvara svoj portfolio intelektualne svojine, čime povećava svoja nematerijalna ulaganja. Stvara osnov za sticanje prihoda od licence, franšizinga, prenosa prava i za značajan kolateral, budući da patent, žig i industijski dizajn mogu biti predmet zaloge. Na osnovu jakog portfolija, sadašnji i budući poslovni partneri i investitori mogu prepoznati da vaša kompanija poseduje visok nivo stručnosti, specijalizacije i tehnološkog kapaciteta.
Žig, dizajn i patent važe samo za teritoriju zemlje za koju su registrovani. Naši izvoznici bi zato, pre izvoza, trebalo da registruju navedena prava i u tim zemljama. Time će preduhitriti lokalne distributere, koji neretko podnose prijave na svoje ime, čime eliminišu proizvođače i doskorašnje partnere sa konkretnog tržišta. Istovremeno, međunarodnom zaštitom, izvoznici izbegavaju eventualnu povredu tuđeg prava koje postoji na toj teritoriji i izbegavaju moguće neprijatnosti. U slučaju sumnje da je reč o povredi, roba im može biti zaplenjena na granici ili na međunarodnom sajmu, za koji su se tako dugo spremali.
Edukativno-informativni centar Zavoda pruža različite vrste usluga namenjene privrednicima kao što su Dijagnostika intelektualne svojine, Otvorena vrata, organizovanje opštih i specijalizovanih seminara.
Žig, patent i idustrijski dizajn se registruju u Zavodu za intelektualnu svojinu. Više o tome možete saznati na sajtu Zavoda www.zis.gov.rs ili na broj telefona (+381) 11 2025841, kao i putem e-maila: info.EIC@zis.gov.rs