top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


6NK         YM3      
  1    D    T     PO7
  P   ER4   H5M      
  F    4    S N   AJ2
  2         X1X      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvo kao skulpturalna umetnost

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Foto: http://www.rachelbeach.com 

Njujorška umetnica kanadskog porekla, Rejčel Bič, koncipira svoj opus kao vajarski, a materijal kome se obraća je – drvo. Poznata i priznata u nacionalnim okvirima, ali i šire od njih, Bičova polazi od drveta kao materijala koji je najzahvalniji za ispoljavanje njenog jedinstvenog umetničkog kreda. Ona od drveta najpre formira oblike, potom od njih pravi kompozicije, i na kraju ih oslikava i finalno obrađuje. Tako, ona istovremeno razmišlja u slikarskom i u skulptoralnom smislu, brišući granice između ove dve umetnosti. Štaviše, njen rad se u pojedinim aspektima dodiruje i sa arhitekturom, posebno u smislu procesa tvorenja kompozicije, ili postavke odnosa elemenata u izgrađenom okruženju.

Foto: http://www.rachelbeach.com
Foto: http://www.rachelbeach.com

Drvo kao vajkadašnji materijal za umetničko izražavanje čoveka, nailazi na poseban odnos i respekt kod ove umetnice. Naime, ona je svesna da je to materijal široke, svakodnevne primene u ljudskom okruženju, i s obzirom da su čula naviknuta na njega tretira ga kao medij, odnosno „podlogu” koja je prirodna, familijarna, bez nepoznanica čovekovom duhu. Kada red dođe na zadavanje forme, reference ove umetnice su krajnje široke – ona se poziva na istoriju i drevne oklope i štitove, simboličke jezike kao što su hijeroglifi, morske zastave i tipografija, ili pak afričku umetnost. Način izražavanja je apstraktan, krajnje stilizovan, često sa geometrijskom vokacijom. Slikarska dorada skulptura je minimalistička i jednostavna, ponekada podseća na dečiji crtež, a ponekada ima složene dezene koji oponašaju dnevnu štampu, animal print odevnih kolekcija, najrazličitije kolorne teksture.

Slikane skulpture Bičove su totemskog izraza, i ma koliko apstraktne one su čovekolike i biomorfne, dakle predstavljaju jednu potpuno novu, jedinstvenu figuralnost. One definisu vrlo efektnu jednačinu sa prostorom, kao i sa živim bićima oko njih. Samim tim što se ova dela nalaze u etru između slikarstva i skulpture, slike i predmeta, apstrakcije i figuracije, ona otvaraju nov, poseban umetnički žanr, i razgovor na temu teorije umetnosti.

Obojeno drvo skulptura Rejčel Bič često se sastoji od gustih oblika izbalansiranih i naslaganih na nemoguće uskim prevojima i vezama – u ovom smislu rad ove umetnice dobija performanse inženjerije, virtuoznog zanatstva i nesputane mašte. Njene površine su otelotvorenja sile boje, teksture i dizajna, i pokreću pitanje da li je njen rad slikana skulptura ili slikanje na skulpturi. Poenta je, zapravo, da su i jedno i drugo. Bičova je ekspanzivan umetnik koji se bavi ekscentričnom harmonijom različitih elemenata, i posebno je zainteresovana za “miksovanje” različitih umetnosti i sintetisanje umetničkih žanrova.
Poseban tretman u njenom radu ima umetnost ugla. Ugao kao fenomen prostora i arhitekture biva u skulpturi posebno ovaploćen, predstavljen i interpretiran korišćenjem drveta kao materijala – osećaj Bičove za ugao je živahan, nalik na afrički osećaj geometrijskog ugla, on se odvažno bori sa materijalom i njegovim suptilnim promenama, ali isto tako i sa bojom i površinom. Kontrast između novog i „regenerisanog” drveta, svilenkastih i farbanih tekstura, oblog i oštrog volumena, budi nam doživljaj kakav imamo kada razmatramo odnos unutrašnjosti i spoljašnjosti, prednjeg i zadnjeg prostora, lica i naličja.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 62, april 2019.