toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


4U1         42S      
7      R    6 G   79R
GIG   REP   LG7      
  O    P      O   B75
KMQ         ORR      
Pretraga  
Novosti

Druga konferencija Drvna industrija i šumarstvo Srbije

14.04.2017.

PRIPREMIO: dr Ranko Popadić

U organizaciji Šumarskog fakulteta, a u saradnji sa najvećim preduzećima iz oblasti drvne industrije i šumarstva Srbije, na Šumarskom fakultetu je 7. aprila 2017. godine održana Druga konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije. Glavna tema skupa bila je strategija razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije do 2022. godine. Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, većinom iz drvne industrije, dok je predstavnika šumarstva bilo manje nego što se očekivalo. Konferenciju je podržao veliki broj preduzeća, a najveći doprinos su dali Polytechnik i Nigos Elektronik (zlatni sponzori), Holzenergie (srebrni sponzor), Kleberit (bronzani sponzor), kao i Palfinger, Novi drvni kombinat i Dendron (prijatelji konferencije).
Skup je otvorio dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, koji je poželeo dobrodošlicu svim učesnicima skupa, posebno gostima iz Nemačke, Austrije, Republike Srpske i Hrvatske. Naglasio je da u odnosima između šumarstva i drvne industrije uvek treba potencirati saradnju i da ne treba insistirati na problemima u odnosima. Potom se skupu obratila novinarka Rada Đurić sa RTS-a, pozdravila sve prisutne i pozvala ih da učestvuju u humanitarnoj akciji koju sprovodi sa kolegama sa odseka za TMP Šumarskog fakulteta u svojoj emisiji „A sada Rada“.
Nakon toga je moderator skupa prof. dr Zdravko Popović izložio program rada istakavši da organizator ovog skupa, Šumarski fakultet, želi da predstavi prednosti i potencijale šumarskog i drvoprerađivačkog sektora Srbije. Cilj konferencije je da se kroz konstruktivan dijalog rasvetle problemi koji opterećuju poslovanje firmi iz sektora šumarstva i drvne industrije i da se daju smernice za njihovo rešavanje, rekao je dr Popović i najavio izlaganje prof. dr Branka Glavonjića na temu: „Strateški pravci razvoja drvne i industrije nameštaja Srbije do 2022. godine“. Profesor Glavonjić je naveo da je rad na strategiji otpočeo u oktobru 2016. godine i da je osnovni cilj strategije sagledavanje potencijala drvne i industrije nameštaja Srbije sa predlogom mera za povećanje konkurentnosti, zapošljavanja i izvoza. Detaljno je prikazao potencijale kojima raspolažu ove dve industrijske grane, probleme koji usporavaju njihov razvoj, kao i šanse koje treba iskoristiti u narednom periodu kako bi se njihov razvoj značajno ubrzao. Predstavio je viziju drvne i industrije nameštaja 2022. godine kao industrijskih grana koja bi trebalo da profitabilno izveze preko 60% svog društvenog proizvoda u kome bi preko 2/3 vrednosti trebalo da sačinjavaju proizvodi sa visokom dodatom vrednošću, a čiju okosnicu sačinjavaju velike domaće kompanije koje u svojim lancima vrednosti uključuju domaća mala i srednja preduzeća. Za ostvarivanje ovakve vizije drvne i industrije nameštaja definisana su tri ključna strateška pravca razvoja: racionalno i sveobuhvatno korišćenje domaće drvne sirovine, jačanje konkurentnosti domaćih preduzeća i jačanje pozicija Srbije kao zemlje izvoznika nameštaja i proizvoda od drveta visoke dodate vrednosti.
U drugom izlaganju „Akcioni plan sa merama podrške razvoju drvne i industrije nameštaja do 2022. godine“, prof. Glavojnić je naveo ciljeve, mere i aktivnosti koje je potrebno sprovesti u realizaciji akcionog plana za sprovođenje strategije. Koncept se sastoji od tri glavna stuba (racionalno korišćenje drvne sirovine, jačanje konkurentnosti i prepoznatljivost proizvođača iz Srbije u izvozu proizvoda visoke dodate vrednosti u okviru kojih su predložene mere, aktivnosti, nosioci i potrebna sredstva da bi se dostigli sledeći ciljevi: ukupni poslovni prihodi od preko jedne milijarde eura, izvoz od preko 700 miliona eura, spoljnotrgovinsmki suficit od preko 500 miliona eura i zaposlenost od preko 30.000 radnika. Za ostvarenje postavljenih ciljeva i realizaciju predviđene strategije projektovana su sredstva od 46,7 miliona evra, što će predstavljati oko 7,7% u odnosu na doprinose koje će sektor ostvariti prema javnim finansijama. Svoje izlaganje završio je konstatacijom da „ako se navedeno ne ostvari, postoji realna opasnost da Srbija postane sirovinska baza inostranih kompanija, a drvna industrija će postati grana propuštenih prilika“.
U narednom izlaganju: „Realizacija koncepta unapređenja šuma i šumarstva Srbije“, dipl. inž. Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume RS je prikazao napredak sektora šumarstva u odnosu na prošlu godinu. U skladu sa temom skupa, naveo je da se u narednim godinama može očekivati značajno povećanje količina oblovine iz domaćih šuma, prvenstveno usled boljih planova, bolje realizacije, investicija u putnu infrastrukturu, ali i stvaranjem i korišćenjem novih površina pod šumama.
O aktivnostima i ulozi Privredne komore Srbije u realizaciji Strategije, učesnike skupa je izvestio dipl. inž. Ješa Erčić. Založio se da se veća pažnja posveti izvozu i proizvođačima pločastog nameštaja, gde smo relevantna snaga u regionu. Takođe, smatra da je ključ napretka u dugoročnoj stabilnosti i uvođenju reda i prioriteta u snabdevanju sirovinom, kao i u popularizaciji naših zanimanja što treba da dovede do povećanja plata.
U daljem toku konferencije svoja izlaganja su imali direktor Klastera drvoprerađivača dipl. inž. Nataša Pantović, koja je prikazala strukturu preduzeća u industriji prerade drveta i nameštaja i njen uticaj na mogućnosti zapošljavanja i saradnju sa školama i fakultetima, doc. dr Nebojša Todorović koji je imao zapaženo izlaganje o međunarodnom projektu FORESDA (podsticaji u drvnoj industriji u dunavskoj regiji) u kome je obavestio učesnike skupa o projektu Inovacionog i trening centra drvne industrije na Goču, kao i dipl. inž. Ivan Ilić koji je opisao novi način oštrenja tračnih pila i značajne uštede koje se time postižu.
Tokom konferencije vođene su diskusije o raznim aspektima strategije, kao i problemima u poslovanju. Branko Matijević je diskutovao o problemima u snabdevanju rezanom građom u zapadnoj Srbiji, a Ljubinko Zlatić je predložio da se destimuliše izvoz trupaca, izvrši sertifikacija privatnih šuma i umesto godišnjih uvedu višegodišnji ugovori između proizvođača sirovine i prerađivača. Aleksandar Đorđević iz Pinolesa je učetvovao u diskusiji više puta, kritikujući znanje inžinjera, komentarišući organizaciju i poslovanje JP Srbijašume, protiveći se podsticajima proizvođačima drvnih goriva i zapostavljanju proizvođača pločastog nameštaja u Srbiji, a inicirao je i diskusiju o posledicama dolaska kompanije IKEA u Srbiju. Na njegova izlaganja i viđenje situacije svoje komentare dali su Aleksandar Vorkapić, izvršni direktor iz JP Srbijašume, Saša Stamatović iz Uprave za šume, prof. dr Branko Glavonjić, Edin Dacić (Standard furniture Serbia), a na to su se kasnije nadovezali i Siniša Nikov (BASCHILD-S), prof. Glavonjić, a donekle i gospodin Marjan Kavran, direktor Hrvatskog drvnog klastera, koji je upozorio da velike strane kompanije gledaju samo svoj interes i ne nameravaju da razvijaju ekonomiju države domaćina. U diskusiji o školovanju kadrova učestvovali su dipl. inž. Milan Nikolić iz Tehničke škole Drvo Art iz Beograda i Danica Sofrenić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja.
Nakon šest sati rada, konferenciju je zaključio prof. dr Zdravko Popović, konstatujući da su ovakvi skupovi veoma korisni, da je značajno da se kolege sastaju i razmenjuju mišljenja u tolerantnoj i konstruktivnoj atmosferi. Pozvao je sve učesnike da se putem mejla izjasne o uspešnosti konferencije i iznesu primedbe i predloge, kako bi skup naredne godine bio još uspešniji.
Na kraju, može se konstatovati da je Druga konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije uspešno završila svoj rad. Skup je podržao nacrt strategije i akcionog plana razvoja drvne i industrije nameštaja Srbije do 2022.godine. Važno je da se dobije krovni dokument iz koga kasnije mogu da proizilaze dalje mere i aktivnosti u sektorima prerade drveta i proizvodnji nameštaja, a država se mora aktivno uključiti u razvoj jednog od ključnih sektora privrede. Takođe, učesnici su podržali rad na sertifikaciji šuma i regulisanje odnosa u snabdevanju sirovinom. Da bi se to postiglo, neophodno je ustanoviti godišnje količine oblovine koje se mogu ponuditi drvnoj industriji iz domaćih šuma (državnih i privatnih), a saradnja i dijalog između sektora šumarstva i drvne industrije se mora nastaviti u duhu tolerancije i stalno unapređivati.

Druga konferencija Drvna industrija i šumarstvo Srbije
Druga konferencija Drvna industrija i šumarstvo Srbije

Druga konferencija Drvna industrija i šumarstvo Srbije

Druga konferencija Drvna industrija i šumarstvo Srbije