toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


C1P         D7O      
I      R    2 3   4Y1
3P6   B91   5 Y      
N G    9    U F   IL9
8QS         533      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Vlažnost drveta za građevinsku stolariju

Piše: dr Goran Milić

Postoji mnogo primera – od manastira i crkava do porodičnih kuća – da prozori i vrata napravljeni od drveta traju decenijama, pa i vekovima. Čak i kada se menjaju, mnogo češći je razlog poboljšanje energetske efikasnosti (npr. dvostruko umesto jednog stakla) nego nemogućnost popravke samog prozora. Sa druge strane, problemi sa skorije montiranim drvenim prozorima – u smislu deformacija, promene dimenzija, loše površinske obrade – zaista postoje i jedan su od razloga upliva PVC (tačnije PVCu) prozora u ovu oblast. Drugi razlog je u ljudskoj psihologiji: najjeftiniji PVC prozor košta manje od najjeftinijeg drvenog prozora. Iako ni jedan ni drugi verovatno nisu dovoljno dobri (ovo je veoma blag izraz u slučaju najjeftinijih PVC prozora, a često i drvenih), korisnikova očekivanja od jeftinog drvenog prozora su ipak veća jer nije kupio najjeftiniji mogući prozor. Zbog toga se za probleme sa drvenim prozorima češće čuje nego za probleme sa PVC prozorima, iako ih verovatno ima manje. Naime, novije studije pokazuju da je očekivani životni vek savremenih drvenih prozora i dvostruko duži od prozora napravljenih od PVC profila (npr. studija iz 2013. godine – Life Cycle Assessment of timber, modified timber and aluminium-clad timber windows. Dr Gillian F. Menzies, Institute for Building and Urban Design, Heriot Watt University).
Brojni evropski standardi (sada i srpski) regulišu oblast građevinske stolarije od drveta, npr. SRPS EN 14220 Drvo i materijali na bazi drveta za spoljašnje prozore, spoljašnja krila vrata i spoljašnje dovratnike - Zahtevi i specifikacije; SRPS EN 14221 Drvo i materijali na bazi drveta za unutrašnje prozore, unutrašnja krila vrata i unutrašnje dovratnike - Zahtevi i specifikacije. Posebna grupa standarda reguliše oblast ispitivanja građevinske stolarije. Za drvo od koga će se proizvoditi građevinska stolarija naročito je važan standard SRPS EN 942 Drvo u stolariji - Opšti zahtevi.
Kod izbora vrste drveta za građevinsku stolariju – pored estetskih karakteristika – važna svojstva su dimenziona stabilnost, trajnost, čvrstoća i obradivost. Na primer, vrsta drveta koja će u proizvodu biti izložena spoljašnjim vremenskim uslovima mora biti iz kategorije trajnih (beljika se po pravilu ne toleriše) ili pravilno zaštićena. U tabeli 1 date su osnovne karakteristike najčešće korišćenih domaćih i uvoznih vrsta za proizvodnju prozora.

Podatke iz tabele 1 o sibirskom arišu, a naročito o vrsti meranti treba uzeti sa rezervom, jer postoji velika varijacija svojstava. Kod sibirskog ariša varijacija je posledica porekla i načina gajenja (plantažno se gaji u severnijim zemljama Evrope, naročito u Poljskoj i Finskoj i taj ariš ima po pravilu manju gustinu i trajnost). Kod nekoliko vrsta drveta koje se označavaju imenom meranti (tamno crveni, svetlo crveni...) varijacije su, pored porekla, posledica i značajnih razlika između samih vrsta. Pored navedenih vrsta povremeno se koriste i voćkarice (prvenstveno u kombinaciji drvo-aluminijum), crni bor (dobra trajnost, problematična je smola), kesten (veoma dobra prirodna trajnost), skuplje egzote (mahagoni, tikovina...).
Bez obzira na vrstu drveta, prozori i vrata „zahtevaju” drvo pravilne strukture, pravih vlakanaca. Poželjno je, naročito kada se radi o masivnom drvetu koje nije lamelirano, da se građa izrađuje iz trupaca većih prečnika sa uskim prstenovima prirasta. Građa dobijena iz brzo-raslih stabala ili trupaca malih prečnika je dimenziono nestabilnija, varijabilnijih svojstava i generalno manje trajna. Pri izboru vrste drveta svakako se uzimaju u obzir i komercijalni aspekti: dostupnost vrste, dostupnost različitih dimenzija, cena građe.

Vlažnost građe za spoljašnju stolariju, kao i vlažnost drveta u proizvodu tokom ugradnje i kasnije eksploatacije je jedan od najvažnijih parametara od koga zavisi i funkcionalnost i trajnost spoljašnje stolarije. Pre izrade stolarije, bez obzira da li proizvođač kupuje suvu građu ili je sam suši, potrebno je imati propisanu specifikaciju koju čine:
• prosečna vlažnost građe;
• dozvoljeno maksimalno odstupanje pojedinačne daske u odnosu na prosečnu vlažnost;
• dozvoljeno ostupanje u vlažnosti unutar pojedinačne daske (po debljini i po dužini daske).

Vrednosti vlažnosti u tabeli 2 su date informativno, odnosno treba ih koristiti tamo gde nema preciznijih ili strožijih normi. One su praktično kompromis između klimatskih uslova u različitim delovima Evrope, ali i kompromis između različitih klimatskih uslova tokom godišnjih doba. Zbog specifičnog položaja spoljašnje stolarije, ponuđeni opseg je i kompromis između klime u spoljašnjem i unutrašnjem prostoru.
Za naše uslove (i za najveći deo zemalja u regionu) su klimatski uslovi takvi da građa za spoljašnju stolariju treba da ima vlažnost bližu donjoj granici opsega (12%). Razlog je što se nalazimo u umereno-kontinentalnom klimatskom pojasu što znači da su temperature više, a relativna vlažnost nešto niža od evropskog proseka. Za prosečnu godišnju temperaturu u Srbiji koja je između 11 i 12°C (u Beogradu čak 12,5°C) i prosečnu relativnu vlažnost koja je između 70% i 77% (u Beogradu 68%), prosečna ravnotežna vlažnost iznosi između 13,5% i 15,5% (u Beogradu oko 13%). Leti su te vrednosti uglavnom 11% –13%, a zimi 17,5% – 18,5%. Dakle, ove vlažnosti će težiti da dostigne drvo koje se nalazi u spoljašnjim uslovima. Sa druge strane, u enterijerima su godišnji proseci za ravnotežne vlažnosti uglavnom oko 8 – 9% (između 6% u zimskim uslovima kada se prostorije greju i 10% – 11% u letnjim uslovima). S obzirom da se spoljašnja vrata i prozori nalaze u „međuklimi” između enterijera i eksterijera, vlažnost od oko 12% će uglavnom odgovarati kasnijim uslovima eksploatacije. Bitno je istaći da se ova vlažnost ne može dostići prirodnim sušenjem, neophodno je građu sušiti u sušarama. Uobičajeno se rezana građa za ovu namenu i suši na 12% vlažnosti, pa se najčešće i specificira kao 12±2%. Ipak, poželjno je da se osigura da većina građe ne bude blizu niže vrednosti opsega (10%), ali i da pojedinačne daske nemaju vlažnost veću od npr. 15%, odnosno da to bude maksimalna dozvoljena vlažnost pri pojedinačnim merenjima. Ukoliko je moguće, treba voditi računa i o mikrolokaciji objekta gde će stolarija biti ugrađena – topografiji, vegetaciji i blizini vodotokova.
Kada se za izradu spoljašnje stolarije uvozi suva rezana građa egzota (meranti, okume, mahagoni,...), potrebno je uzeti u obzir da je njena vlažnost često ispod 10%. Radi se uglavnom o rezanoj građi sušenoj za veća tržišta, ne namenski za građevinsku stolariju, pa se o tome mora voditi računa pri nabavci.
Lamelirano drvo za građevinsku stolariju
Kod izrade savremenih prozora se umesto komadnog masivnog drveta danas češće koristi troslojna lamelirana građa (slika 1 i 2). Srednji sloj drveta je nastavljan po dužini dok su spoljašnji, vidljivi slojevi „iz komada”.

Lamelirano drvo smrče 72x86 mm  Lamelirano drvo hrasta 72x86 mm
Slika 1. Lamelirano drvo smrče 72x86 mm, slika 2. Lamelirano drvo hrasta 72x86 mm (fotografije: arhiva autora)

Najčešće su sva tri sloja iste debljine (npr. po 24 mm), po pravilu iz radijalnog reza. Pored boljeg iskorišćenja sirovine, na ovaj način se drvo dodatno umiruje što je vrlo značajno kod većih dimenzija prozora. Ciljana vlažnost i kod ovako izrađenih elemenata je 12±2%. Korišćenje ovakvih elemenata obezbeđuje i sigurnost da je drvo dovoljno suvo, jer to obično zahteva proces lepljenja i presovanja. Konstrukcija proizvoda pak mora biti takva da lepljeni spojevi ne budu izloženi uticaju vremenskih uslova.
Vlažnost ugrađenog drveta u uslovima korišćenja mora ostati gotovo nepromenjena, prodiranje vlage je glavni uzrok oštećenja najpre premaza, a potom i samog drveta. Dobro konstruktivno rešenje, precizna izrada i montaža će eliminisati većinu potencijalnih problema. Kritične tačke su:

•  ne dozvoliti da čela drvenih elemenata budu “otvorena”, jer će veoma brzo apsorbovati vlagu što će dovesti do diskoloracija i oštećenja premaza, a potom i daljih problema;
•  ne dozvoliti zadržavanje vode na horizontalnim elementima prozora i vrata, ugao (prema spolja) koji će omogućiti oticanje vode je minimalno 9°;
•  koristiti dobar osnovni i površinski premaz.
Jasno je da dobar drveni prozor čine i kvalitetan okov, kao i tip stakla i način zastakljivanja, ali je pravilno izabrana vrsta drveta odgovarajuće vlažnosti i kvaliteta (uz odgovarajući površinski premaz) prvi i osnovni uslov trajnog zadovoljstva kupaca.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 50, april 2016.