toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


E6J         L        
R C    A    C P   3BP
4U7   WTK   2E3      
  A    2      T   CDP
DJD           B      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Usaglašene poslovna politika i praksa prodaje drveta

Gazdovanje po principima održivog razvoja i profitabilnosti

Zbog velikog interesovanja stručne javnosti Šumarski fakultet u saradnji sa relevantnim domaćim institucijama, među kojima je prvenstveno JP Srbijašume, organizovao je stručni skup pod nazivom Prerada drveta u Srbiji – mogućnosti racionalnog snabdevanje sirovinom. Skup je održan u prvom delu aprila, a uz predstavnike šumarstva i akademske zajednice, učestvovali su i drvoprerađivači iz oblasti pilanske prerade, proizvodnje furnira, ploča na bazi drveta, peleta... Tim povodom smo još početkom marta zamolili gospodina Murića za razgovor uvereni da će njegovo mišljenje i stavovi o racionalnom snabdevanju sirovinom i drugim pitanjima vezanim za šumarstvo i drvoprerađivače, koji su prvi u reprolancu šumarske proizvodnje, interesovati naše čitaoce.  

  • Gospodine Muriću, uz zahvalnost što ste odvojili vreme za razgovor, hoću prvo da Vas pitam u kom su odnosu poslovna politika i praksa u sektoru prodaje JP Srbijašume i posebno kakav je sistem prodaje drvnih sortimenata?

– Prvo treba istaći da su Srbijašume preduzeće otvoreno u svakom pogledu: prema tržištu i socijalnoj sredini, prema okruženju i novim tehnologijama, posebno prema novim idejama i ljudima, prema mlađim kadrovima, nauci i struci uopšte. Takva orijentacija zahteva kadrovski potencijal, a mi smo preduzeće u kome je zaposleno 3.159 ljudi od kojih je 577 šumarskih inženjera i 1.237 šumarskih tehničara, što zajedno čini 57,4% od ukupnog broja zaposlenih. Njihov kvalitet i kreativnost treba uvažiti i usmeriti u pravcu realizacije naših programa rada i utvrđene jedinstvene poslovne politike... Što se komercijalnih poslova tiče i prodaje drvnih sortimenata, sa sigurnošću mogu da tvrdim da su nam poslovna politika i praksa u potpunosti usaglašene. Sektor za komercijalne poslove JP Srbijašume i komercijalne službe delova preduzeća i ove godine vrše prodaju drveta i ostalih proizvoda šumarstva na osnovu utvrđene jedinstvene politike cena i uslova prodaje. Modeli prodaje drvnih sortimenata su: jednogodišnji i višegodišnji ugovori, licitacije i maloprodaja. Zaključujemo više vrsta ugovora, od kojih izdvajamo ugovore o dugoročnoj poslovnoj saradnji na period od 10 godina sa strateškim kupcima, pri čemu su tehnološka opremljenost, proizvodni kapaciteti, dosadašnja poslovna saradnja, nivo finalizacije i razvijenost socijalne sredine, odnosno opštine u kojoj je sedište kupca, osnovni parametri za sklapanje dugoročnih ugovora. Ugovore o prodaji drvnih sortimenata na šumsko-kamionskom putu sklapamo sa domaćim kupcima na period do godinu dana za sukcesivnu isporuku, a prioritet imaju kupci registrovani za preradu drveta. Ostali uslovi prodaje su definisani našim aktima s tim što ugovori moraju biti obezbeđeni adekvatnim instrumentom obezbeđenog plaćanja. Takođe su našim dokumentima definisani uslovi i kriteriji prodaje drvnih sortimenata na panju a primarna razlika je određena vrstom drveta, količinom i kvalitetom, jer se razlkuju uslovi prodaje tehničkog i prostornog drveta – objašnjava direktor Murić.  

  • Prodaja drvnih sortimenata putem licitacije je u praksu uvedena pre nekoliko godina. Kakva su vaša iskustva, postupci i kako planirate licitacionu prodaju ove godine? Usput, moram Vam reći, a i Vama je to poznato, da neki drvoprerađivači imaju primedbe na cene, količine i način isporuke drvnih sortimenata...  

– Licitacija kao model prodaje tehničke oblovine na našim stovarištima u okviru šumskih gazdinstava sporadično se obavljala već godinama, a mi planiramo da kvalitetne trupce intenzivnije prodajemo putem licitacije, koja se sprovodi na osnovu uputstva koje donosi generalni direktor. Planirali smo da ove godine putem licitacije tržištu ponudimo minimalno 20% trupaca bukve i topole u odnosu na planiranu godišnju prodaju, a u zavisnosti od tržišnih uslova i proizvodnih mogućnosti taj procenat može biti uvećan za još 10%. Na licitacijama tehničke oblovine nemaju pravo učešća fizička lica... Naša iskustva u prodaji trupaca licitacijom su skromna. Prošle godine je na licitacijama prodato 1,02% od ukupne količine trupaca, dok je ostalih 98,98% plasirano na osnovu ugovora, ali je značajno da su izlicitirane cene trupaca u odnosu na početne cene uvećane za 7,6 do 33,4%... A što se tiče primedbi na cene, količine i način isporuke drvnih sortimenata, neki drvoprerađivači zaboravljaju da je naš osnovni zadatak nega, zaštita i korišćenje šuma po principima održivog razvoja i profitabilnosti, da i mi poslujemo po tržišnim uslovima, a da su mogućnosti naših šuma ograničene etatom...

  • Veliki broj šumarskih inženjera pamte izjavu jednog profesora koji je rekao da je Srbija bogata siromašnim šumama. Koliko drveta tržištu može ponuditi JP Srbijašume?

– Naša zemlja spada u srednje šumovite sa 29,1% teritorije pod šumom, pa ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.000 ha od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Visokih prirodnih šuma je 39%, visokih veštačkih 14%, izdanačkih šuma je 33%, šikara 6% i šibljaka 8%. Upravo zato je pokojni profesor Jović govorio da smo bogati siromašnim šumama... Javno preduzeće Srbijašume gazduje na 896.266 ha i obavlja stručne poslove na 1.176.139 ha šuma i šumskog zemljišta. Kako ciljevi integralnog gazdovanja šumama podrazumevaju gazdovanje u skladu sa principima održivog razvoja (održivog šumarstva) i profitabilnosti, što podrazumeva povećanje šumovitosti i unapređenje postojećeg šumskog fonda, to nas opredeljuje da bruto godišnji etat po osnovama gazdovanja, dakle po principima šumarske nauke i struke iznosi 1.913.352 kubnih metara drvne mase što je oko 53% od godišnjeg prirasta. Neto godišnja proizvodnja drvnih sortimenata iznosi 1.346.372 metara kubnih, pa je logično da sirovinska osnova iz naših šuma ne može biti garancija niti osnovni faktor razvoja prerade drveta pogotovo što postoje tvrdnje da su instalirani kapaciteti primarne prerade drveta tri puta veći od objektivne mogućnosti naših šuma. A poseban problem je nedovoljna otvorenost naših šuma...

  • Očigledno je da za šumarstvo i preradu drveta, kao i za našu zemlju u celini, veća otvorenost šuma predstavlja veliku razvojnu šansu. Naši drvoprerađivači i drugi korisnici drvnih sortimenata bi na raspolaganju mogli imati oko 40% više drveta nego danas, samo kada bi se otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih prosečnih pet metara šumskih puteva po hektaru, što je za oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećala na samo 10 metara puta po hektaru. Postoje ozbiljne studije koje to dokazuju... Šta nam, gospodine Muriću, sa velikim iskustvom i sa tako visokog radnog mesta, možete reći o odnosu šumarstva i prerade drveta?

– Tačno je da bi šumarstvo uz veću otvorenost šuma drvnoj industriji moglo ponuditi veće i kvalitetnije količine drvnih sortimenata. Gradnja šumskih komunikacija bi, bez sumnje, trebalo da bude nacionalni projekt. Ulaganja bi sigurno ekonomski bila opravdana, trajala bi nekoliko decenija i zahtevala investiciju od nekoliko desetina miliona evra godišnje. U ovom trenutku to je teško ne samo izvesti, nego i zamisliti... A kad se govori o odnosu šumarstva i prerade drveta s pravom se kaže da su ove delatnosti srasle kao nokat i meso i da bez jake drvne industrije nema jakog šumarstva i obratno. Ovde prvenstveno mislim na odnos šumarstva i primarne prerade drveta, odnosno o tehnološkom spoju ovih delatnosti. A kako sam već rekao da sirovinska osnova iz naših šuma ne može biti garancija niti osnovni faktor razvoja prerade drveta, treba reći da je proizvodni program u svim njegovim elementima (vrsta, kvalitet i cena proizvoda, tehnološka opremljenost i produktivnost, dizajn i ostalo) primarni faktor koji utiče na razvoj drvne industrije. Dakle, veći nivo finalizacije je potreba i primarni uslov razvoja drvne industrije... A da šumari i drvoprerađivači moraju više i konkretnije sarađivati, nije sporno. Problemi su nam skoro isti, pa nam ni ciljevi ne bi trebali biti različiti – kaže direktor Tihomir Murić.  

  • Javno preduzeće Srbijašume je pre pet-šest godina završilo proces sertifikacije šuma kojim gazduje. Šta se time postiglo i kakav značaj sertifikacija šuma ima za drvnu industriju?

– Sertifikacijom šuma smo nedvosmisleno iskazali naše opredelenje za uvođenje i primenu međunarodnih standarda u cilju sticanja zvanične potvrde da šumama gazdujemo na ekonomski ispravan, ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan način, kroz trajno usavršavanje metoda i načina rada i razvoj odgovornosti za gazdovanje šumskim resursima. Sertifikacija šuma je razvojni, fleksibilan alat koji se koristi za prilagođavanje šumarstva savremenim shvatanjima održivog upravljanja. Ovo je naročito značajno za primarnu, ali i finalnu drvnu industriju, koja dobija sertifikovanu sirovinu za izradu proizvoda od drveta za koje ne postoje ograničenja plasmana na tržišta razvijenih zemalja. Međutim, pored sertifikacije šuma i šumskih proizvoda, neophodno je serifikovati lanac nadzora u cilju sticanja sertifikata koji se izdaje kako za kontrolisani prevoz tako i za preradu drveta i proizvode od drveta, od šume preko procesa obrade do finalnog proizvoda.

  • Sećam se, gospodine Muriću, jedne izreke koja kaže: Menjajući svest o šumi, menjamo svest o sebi... A u vašoj službi su, između ostalog, i poslovi marketinga. Kakva je u tom smislu poslovna orijentacija i praksa JP Srbijašume?  

– O značaju šume su govorili mnogi umni ljudi. Bez šume nema vode, vazduha, nema života. Josif Pančić je govorio: Ako hoćeš da uništiš jedan narod, uništi mu šumu. Uvažavajući značaj šume Prostornim planom Srbije je predviđeno da šumovitost naše zemlje do polovine ovog veka treba povećati na optimalnih 41%. U tom smislu je uloga merketinga vrlo značajna jer je komunikacija sa različitim ciljnim grupama društvene zajednice neophodna. Pored promocije šume, planiramo da marketinškim aktivnostima promovišemo i naše poslovanje, da u javnosti kreiramo pozitivan imidž o JP Srbijašume. Planiramo da organizujemo javne tribine, da intenzivnije sarađujemo sa organizacijama civilnog društva, sportskim društvima i humanitarnim organizacijama, da kreiramo događaje i akcije edukativno-promotivnog karaktera sa ciljem edukacije i podizanja svesti kod svih socijalnih kategorija stanovništva o značaju šume i šumarstva, posebno u borbi protiv negativnih pojava... Sve je to moguće postići uz adekvatnu saradnju sa medijima, samo ih treba pravovremeno obaveštavati o našim društveno značajnim aktivnostima, o planovima i poslovanju. Kako bi inače javnost saznala da smo 2015. godinu završili sa poslovnim rezultatom za ponos, a cilj nam je da 2016. godine ostvarimo još bolji poslovni rezultat nego lane kada smo poslovali najbolje u proteklih petnaestak godina. Procentualno ukupan prihod u 2015. godini je u odnosu na godišnji plan iznosio oko 102%, a ukupan rashod je za 5,1% manji od planiranog. Uštede su evidentne na svim nivoima, na gorivu, službenim putovanjima, reprezentaciji, tako da je poslovna dobit u 2015. godini iznosila 467.189.000 dinara, odnosno što je najbolji rezultat JP Srbijašume u poslednjih petnaest godina, uz garanciju da su svi rezultati verodostojni i tačni – kaže na kraju našeg razgovora gospodin Tihomir Murić.

D. Blagojević