toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


I           8YL      
Q Y    J    M A   G83
PEI   O58   WX4      
  B    2      Y   SQ7
  N         G7T      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Termički obrađeno drvo

Piše: Isidora Gordić

Devedesetih godina prošlog veka Finci su tragom stare ideje o boljem sušenju drveta stigli do termički obrađenog drveta ili termo-drveta. Termo-drvo je drvo kome je obradom na visokim temperaturama, od 160oC do 260oC u zavisnosti od vrste, promenjena hemijska struktura, ali bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava.

Vekovima je drvo pouzdan i proveren materijal koji se koristi u građevinarstvu budući da se njegove osobine nisu menjale i na njih se moglo računati. Drvo se, istina, tokom vremena menja, ali uvek u granicama očekivanog. Vrhunski majstori zanata i naučnici razotkrili su skoro sve njegove tajne i pokušali da ga unaprede. Da li im je pošlo za rukom?

Devedesetih godina prošlog veka Finci su tragom stare ideje o boljem sušenju drveta stigli do termički obrađenog drveta ili termo-drveta. Termo-drvo je drvo kome je obradom na visokim temperaturama, od 160oC do 260oC u zavisnosti od vrste, promenjena hemijska struktura, ali bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava.

Proces termičke obrade odvija se u specijalnim komorama bez prisustva kiseonika, da drvo ne bi gorelo. U prvoj fazi, drvo se brzo zagreje do 100oC, a onda se temperatura podigne do 130oC i ona se održava konstantnom sve dok se sadržaj vlage u drvetu ne spusti skoro do nule. Druga faza termičke obrade se odvija na temperaturi oko 215oC (može biti viša ili niža, zavisno od vrste drveta). Temperatura se održava konstantnom na prethodno tačno određeno vreme koje zavisi od vrste drveta, kao i vizuelnog efekta koji želi da se postigne. Treća faza pokriva period hlađenja i prilagođavanja drveta novoj strukturi. Temperatura drveta se spušta na 80oC do 90oC, sadržaj vlage se podiže do nove ravnotežne vlažnosti koja je sada mnogo niža nego kod netretiranog drveta.

Šta se dobija termičkom obradom drveta?

Pre svega, termički obrađeno drvo ima znatno veću dimenzijsku stabilnost, odnosno, značajno se (za oko 50%) smanjuje svaki „rad“ drveta – vitoperenje, bubrenje i utezanje. Lignin, koji je jedan od ključnih sastojaka drveta zadužen za regulaciju vode, menja svoju strukturu pod visokim temperaturama i termo-drvo nije više higroskopno – ne upija vodu. Hemiceluloze, osnovna hrana za različite gljivice truležnice, buđi i insekte, razlažu se, a samim tim termo-drvetu se značajno produžava vek trajanja jer se smanjuje mogućnost truljenja. Ovo znači da se termo-drvo može koristiti i u uslovima kada je veoma visoka relativna vlažnost vazduha i kada je direktno izloženo atmosferskim padavinama.

Prilikom termičke obrade, šećer u drvetu se karamelizuje pa drvo menja boju. U zavisnosti od visine temperature odnosno dužine trajanja procesa, boja se kreće od sasvim svetlih bež tonova do sasvim tamnih, skoro crnih.

Dejstvom visoke temperature poboljšavaju se i izolativna svojstva drveta.

Ipak, mora se naglasiti da je termo-drvo manje elastično od termički neobrađenog, odnosno, pojedine vrste postaju krte nakon termičke obrade i lakše pucaju.

Kakva je primena termički obrađenog drveta?

Termo-drvo se prevashodno koristi u industriji podova za izradu visokokvalitetnih parketa. Posebno je pogodno za velike formate koji izgledom podsećaju na brodski pod budući da je dimenzijska stabilnost na visokom nivou, što je za parket izuzetno važno. Može se polagati i u prostorije sa visokom vlagom poput sauna, kupatila ili zatvorenih bazena, uz poštovanje određenih uslova, kao i na podno grejanje. Ukoliko se završna obrada obavlja prirodnim uljima ili voskom, može se koristiti za polaganje ne samo u rezidencijalnim, već u prostorima namenjenim za komercijalnu upotrebu, koji trpe veće opterećenje ili koji imaju zahtevnije propise o negorivosti, budući da se termo-drvo teže pali.

Široki spektar boja koji se dobija termičkom obradom nudi obilje enterijerskih rešenja bez upotrebe štetnih hemikalija.

Drvene obloge za spoljnu upotrebu (decking), Galeković: termo jasen 1000-3000x140x21 mm
Drvene obloge za spoljnu upotrebu (decking), Galeković: termo jasen 1000-3000x140x21 mm

Osim za parkete, termo-drvo se može koristiti i za izradu drvenih podnih obloga za spoljnu upotrebu koje se upotrebljavaju za polaganje na terase, tremove, u bašte, oko bazena, ali i na mostove, molove, dokove itd,  budući da mu atmosferski uticaji ne štete mnogo, termo-drvo se koristi i za izradu fasadnih obloga. 

Termo-drvo se sve češće koristi i za izradu stolarije i izradu nameštaja, te se tako enterijerska i eksterijerska rešenja mogu zaokružiti u jedinstven koncept što je veoma bitno za arhitekte i dizajnere.

Da rezimiramo: termičkom obradom drvo postaje stabilnije i smanjuje se mogućnost dimenzijskih deformacija, povećavaju mu se izolaciona svojstva, otpornost na truljenje i napade raznih insekata se u velikoj meri povećava čime mu proprocionalno raste i dužina trajanja. Ovo poslednje navodi na zaključak da, osim što je sam proces termičke obrade drveta ekološki jer se ne koriste štetne supstance, termo-drvo svojom dužinom trajanja omogućava obnavljanje šumskog bogatstva. Istovremeno, i tople, egzotične boje koje se dobijaju termičkom obradom smanjuju potražnju za retkim i ugroženim egzotičnim vrstama drveta koje se nemilice i bez kontrole seku.

Skandinavci su pokrenuli, a ceo svet je prihvatio trend termičke obrade drveta kojim se, sve su prilike, unapređuju bar neka njegova svojstva. Raduje činjenica da i mi ovaj put hvatamo korak sa svetom.