toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


YJ5         ACT      
8      Q    W W   79X
9WB   E4Q   D C      
  P    J    X C   TPJ
XYN         WI2      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Srbija i bujične poplave - Pet meseci kasnije

Piše: prof. dr Ratko Ristić

Prošlo je gotovo 150 dana od katastrofalnih bujičnih poplava u maju 2014. godine, sa tragičnim bilansom: više desetina ljudskih žrtva, sa direktnim i indirektnim materijalnim štetama koje pravazilaze dve milijarde evra. Potom, bujična poplava u Banji Koviljači (avgust), sa jednom ljudskom žrtvom, a zatim bujične poplave u Istočnoj Srbiji (septembar), koje su gotovo uništile Tekiju, Grabovac, Boljetin i Podvršku, sa tri ljudske žrtve i ogromnim materijalnim štetama… Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja rukovodi procesom distribucije sredstava za obnovu oštećenih objekata, ali se tek sada (na kraju građevinske sezone) završavaju tenderi za dodelu poslova na obnovi oštećene vodoprivredne infrastrukture za odbranu od poplava. Vlada Republike Srbije usvojila je 14. avgusta, Državni program obnove oštećenih vodnih objekata za uređenje vodotoka, vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozije i bujica i vodnih objekata za odvodnjavanje, koji bi trebalo da sprovedu javna preduzeća „Srbijavode“, „Vode Vojvodine„ i „Beogradvode“. Međutim, zaključno sa 3.10.2014. godine, nije saniran niti izgrađen nijedan objekat za zaštitu od erozije i bujica, što sva ona područja koja su pretrpela štete od bujičnih poplava izlaže još većem riziku od razaranja, u slučaju pojave obilnih padavina.   
Jedini način da se smanji destruktivnost bujičnih poplava jeste ulaganje u preventivne radove i mere, sa dva osnovna cilja: smanjiti površinski oticaj (deo padavina koji otiče) i produkciju erozionog materijala na nagibima (blato i kamen koje bujica odlaže u poplavljenim područjima). Na žalost, koncept integralnog uređenja bujičnih slivova se u Srbiji ne primenjuje od osamdesetih godina XX veka, iako je davao izuzetne rezultate (primer sliva Kalimanske reke, kod Vladičinog Hana). Takođe, izostali su i radovi na održavanju postojećih sistema za zaštitu od bujica i erozije (čišćenje korita od nanosa, vegetacije i smeća; popravka oštećenih objekata), što je značajno umanjilo njihovu efikasnost. Kakav se značaj pridaje prevenciji u upravljanju katastrofama, sa aspekata ekonomske i ekološke bezbednosti, govori i činjenica da je to bila jedna od ključnih tema na OEBS konferenciji, održanoj u Pragu (od 10. do 12. septembra 2014. godine).  
Iako su na reprezentativnim stručnim skupovima, održanim juna 2014. godine (Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, 06.06.2014.; Sava centar, 10.06.2014.), identifikovani ključni koraci u procesu ozdravljenja sistema odbrane od poplava, zaključci prosleđeni svim relevantnim institucijama i nosiocima državne vlasti (predsednik države, premijer, ministri, direktori ključnih javnih preduzeća, Republička direkcije za vode), nisu uočene nikakve pozitivne promene. Ovo se odnosi i na primenu mera koje ne zahtevaju značajna novčana sredstva, već samo ozbiljniji angažman i političku volju vladajućih struktura:

  • Usklađivanje Zakona o vodama (2010) sa Evropskom direktivom o poplavama (2007/60/EC);
  • Eliminacija stava 3, člana 23, iz aktuelnog Zakona o vodama, kojim se objekti za zaštitu od erozije i bujica na vodotokovima II reda (bujični vodotokovi), prepuštaju nadležnosti lokalnih samouprava;
  • Formiranja tela koje bi obezbedilo „horizontalnu“ koordinaciju unutar resornog Ministarstva poljoprivrede i životne sredine između oblasti vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, sinhronizacijom rada Direkcije za vode, Uprave za šume i Uprave za poljoprivredno zemljište. Ovo je glavni funkcionalni nedostatak u realizaciji projekata  koji „promovišu održive prakse korišćenja zemljišta, poboljšanje retenziranja vode kao i kontrolisano plavljenje određenih oblasti u slučaju poplava“ (Direktiva 2007/60/EC o proceni i upravljanju rizicima od poplava).
  • Korisne odredbe Zakona o šumama (Sl. Gl. RS, 30/2010, član 6) i Zakona o poljoprivrednom zemljištu (Sl. Gl. RS, br. 41/2009, članovi 18 i 19), koje se odnose na prevenciju erozionih procesa i bujičnih poplava, u praksi se ne primenjuju. Usled toga, neodgovarajući tretman poljoprivrednih površina (tehnika obrade, vrsta kulture, prekomerna ispaša), kao i neke šumarske aktivnosti u brdsko-planinskim područjima (izbor lokacija za eksploataciju šumskog fonda; način izvlačenja trupaca; način gradnje, korišćenja i održavanja šumskih puteva), mogu biti faktori intenziviranja destruktivnih erozionih procesa i pojave bujičnih poplava.

Takođe, godinama izostaje izrada ključnih dokumenata koji predstavljaju moćno sredstvo u procesu prevencije: Nacionalne strategije za kontrolu erozije zemljišta i odbranu od bujičnih poplava; Karte erozije Srbije; Katastra bujičnih tokova Srbije; Katastra izvedenih protiverozionih radova. Slični dokumenti su poslednji put rađeni sedamdesetih godina prošlog veka i ne mogu se smatrati reprezentativnim za današnje uslove.

Finansiranje aktivnosti za odbranu od poplava
Najkorišćeniji argument u objašnjenjima predstavnika državne administracije zašto smo zakazali na polju preventive, jeste teza da nema novca za izvođenje neophodnih radova. Međutim, to nije tačno s obzirom da potrebna sredstva postoje, ali se nenamenski troše. Srbiji su potrebna ulaganja od 90 miliona evra godišnje (30 miliona evra za odbranu od bujičnih poplava i 60 miliona evra za odbranu od rečnih poplava i unutrašnjih voda), u narednih 10 godina, kako bi se sistem odbrane od poplava doveo u stanje optimalne efikasnosti, a stanovništvu i privredi obezbedio veći stepen sigurnosti. Integralno uređenje bujičnih slivova, koje pored biotehničkih i tehničkih radova, obuhvata i primenu bioloških radova, zahteva period od najmanje 10 godina kako bi se osetili puni efekti korišćenja vegetacije (intercepcija, poboljšana infiltracija i retencija vode). Suma od 900 miliona evra predstavljaće opterećenje za budžet Srbije (u periodu od 2015. do 2025. godina), ali treba imati na umu da je samo u majskim poplavama 2014. godine materijalna šteta prevazišla sumu od 2 milijarde evra i prouzrokovala negativan rast društvenog bruto proizvoda. Ukoliko nema adekvatne zaštite od poplava ne postoji osnov za optimizam kada su u pitanju bezbednost stanovništva, izgradnja infrastrukture, novih proizvodnih kapaciteta, unapređenje poljoprivrede, odnosno, dovodi se u pitanje čitav koncept društvenog razvoja. Stoga, izdvajanje sredstava za zaštitu od poplava predstavlja preduslov za planiranje društvenog razvoja i imperativ u delovanju političkih i državnih struktura. Predložene mere moguće su samo u sklopu reafirmacije čitavog sektora vodoprivrede, a posebno segmenta odbrane od poplava, što zahteva sistemsko rešenje finansiranja. Poseban problem je finansiranje radova za zaštitu od erozije i bujica, koje je na istorijskom minimumu, sa rasponom godišnjih izdvajanja od svega 0,101 do 0,822 miliona evra, u periodu od 2006. do 2013. godine, a to iznosi samo 0,34 do 2,74% od neophodnih godišnjih ulaganja.
Postojećim sistemom finansiranja nije moguće realizovati izgradnju novih objekata, niti obezbediti održavanje postojećih, što dovodi do smanjene funkcionalnosti sistema i progresivno uvećanog rizika od dejstva poplava. Zakonom o vodama (član 151) predviđeno je da se sredstva prikupljena na osnovu ovog Zakona mogu trošiti samo za predviđene vodoprivredne namene. U praksi se primenjuju dva modela finansiranja: u AP Vojvodini se prihodi od vodnih naknada u celosti prenose JVP „Vode Vojvodine“ i namenski troše za vodnu delatnost. Istovremeno, na prostoru Srbije južno od Save i Dunava, na vodnim područjima u nadležnosti JVP „Srbijavode“, prihodi od vodnih naknada troše se i za druge namene (suprotno Zakonu o vodama). Ovako nakaradan način finansiranja omogućuje plan poslovanja JVP „Vode Vojvodine“ u vrednosti od 6.14 milijardi dinara, dok JVP „Srbijavode“ ima plan poslovanja od svega 1.18 milijardi dinara.


Podvrska reka je uništila most na ušću u Dunav

Program održavanja vodnih objekata uključenih u Operativni Plan odbrane od poplava (koji sprovode JVP „Srbijavode“ i JVP „Beogradvode“), obuhvata: sistem za odbranu od poplava (1900 km odbrambenih nasipa, 34 brane sa akumulacionim jezerima, 580 km regulisanih vodotokova i nekoliko hiljada objekata za zaštitu od bujica i erozije), čime se štiti 600.000 hektara zemljišta sa naseljima, industrijskim i infrastrukturnim objektima; sistem za zaštitu od unutrašnjih voda i odvodnjavanje zemljišta (devet melioracionih područja, sa 61 melioracionim sistemom), čime se štiti 471.000 hektara. Budžetom RS (za 2013. godinu) je predviđeno ulaganje od 2,76 milijardi dinara za potrebe vodoprivrede, što je svega 50% od troškova za radove prema predviđenim normativima. Čak i ta suma je manja od projektovanog prihoda od naknada za 2013. godinu (3,8 milijardi dinara), a Poreska uprava već tri godine ne obavlja naplatu naknada za navodnjavanje za fizička lica, što bi vodoprivredi donelo još 500 miliona dinara godišnje. Neophodno je donošenje uredbe Vlade Republike Srbije kojom se sva sredstva naplaćena na osnovu Zakona o vodama usmeravaju ka vodoprivredi i troše strogo namenski.

Vlasnički status vodoprivrednih organizacija
Srbija ima izuzetno bogatu tradiciju u izvođenju radova na zaštiti od erozije i bujica, dužu od 100 godina, sa nekoliko hiljada tehničkih objekata (pregrade za zaustavljanje nanosa; regulacije bujičnih korita; mikro-akumulacije i retenzije; obaloutvrde), i preko 120.000 ha saniranih goleti, jaruga i degradiranih poljoprivrednih površina (oranice, livade, pašnjaci, voćnjaci). Sve navedene radove su izvela srpska preduzeća, osnovana pedesetih godina XX veka, koja postoje i danas („Erozija“-Valjevo; „Loznica“-Loznica; „Erozija“-Kragujevac; „Erozija“-Knjaževac; „Erozija“-Niš; „Zapadna Morava“-Kraljevo), dok su neka ugašena („Erozija“-Vladičin Han, „Erozija“-Požarevac i „Erozija“-Užice). Vlasnički status većine vodoprivrednih preduzeća determinisan je društvenim vlasništvom, dakle formom vlasništva koja je postojećim zakonima delegitimisana. To je bio razlog da se preostala vodoprivredna preduzeća uvrste na spisak 502 kompanije koje će biti prodate preko Agencije za privatizaciju. S obzirom na teške uslove rada i niske profitne stope, nije realno očekivati da će privatni sektor biti zainteresovan da posle kupovine ovih preduzeća nastavi sa radom u vodoprivredi (primer Mađarske). Smatramo da je neophodno dominantno državno vlasništvo nad ovim preduzećima, imajući u vidu izuzetan javni značaj njihovih aktivnosti, što je slučaj u zemljama koje se ističu uspešnom odbranom od bujičnih poplava i destruktivnih erozionih procesa (Austrija, Francuska).

Tekija zasuta erozionim nanosom
Tekija zasuta erozionim nanosom

Zaključak
Usklađivanje i modifikacije postojećih zakona, organizacione mere unutar državnog aparata, rešenje modela finansiranja i vlasničke strukture vodoprivrednih preduzeća, finansiranje istraživanja za izradu ključnih dokumenata u domenu prevencije, predstavljaju hitne i neodložne korake u procesu ozdravljenja sistema za zaštitu od bujičnih poplava. Ukoliko to izostane, suočićemo se sa katastrofalnim posledicama: brojnim ljudskim žrtvama i ugroženim konceptom privrednog razvoja usled šteta u domenima poljoprivrede, šumarstva, infrastrukture i energetike.

Autor ovog teksta je redovni profesor i prodekan za naučno-istraživački rad
Katedra za bujice i eroziju, Šumarski fakultet Univerzitet u Beogradu