toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


QBK          D       
J      Y    PR    ULP
6M4   UHA    6       
  O    9     N    6RJ
N8N         ECP      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Sirovine sve manje - problemi sve veći

Piše: mr Dragojlo Blagojević, glavni i odgovorni urednik časopisa DRVOtehnika

Poznato nam je da su drvoprerađivači sve češće nezadovoljni količinama i kvalitetom drvne sirovine, koja im se, kažu, daje na kašičicu. Iako to uvek ističu, simptomatična je jedna druga pojava i činjenica da je našu redakciju u nekoliko navrata zvala nekolicina drvoprerađivača i skoro alarmantno ukazivala na probleme snabdevanja drvnom sirovinom. Ukoliko bi javno ukazali na te probleme, kažu, samo bi imali još veći problem, jer sve to, navodno, određuje politika. Uvažavajući njihove molbe da ostanu anonimni, ukratko prenosimo stavove nekolicine privrednika, bez bojazni da će naš gest biti pogrešno protumačen.

Ovo je njihova priča: Državnim šumama gazduju državna javna preduzeća, a država stimuliše strance… Neke strane firme su ovde, u proteklih nekoliko godina, osnovale pilane, ponekad samo pod nadstrešnicom, gde zapošljavaju pet-šest ljudi. Nekima od njih je država dala subvencije. Država ne samo da nas zapostavlja, nego nam odmaže, jer još veći problem je činjenica što te firme imaju prioritet prilikom nabavke sirovina, kako po količini, tako i po kvalitetu – parafraziramo stavove drvoprerađivača I mislimo: možda su to grinfild investicije? - Sve je to na uštrb nas, domaćih drvoprerađivača koji ovde plaćamo porez, sirovinu plaćamo avansno i  zapošljavamo naše radnike... Nemamo sigurno i stabilno snabdevanje sirovinom, a oni podižu cene, prave licitacije i sve nam je teže... Prioritet daju strancima, mi ostajemo bez sirovine, a naši radnici bez posla... Mi od te sirovine izrađujemo finalne proizvode koje izvozimo, a stranci tu sirovinu ovde samo prorežu i kamionima svaki dan voze okrajčenu građu ili neokrajčenu dasku u svoje zemlje na sušenje i dalju doradu...

A mi smo tehnološki opremljeni, a naši radnici kvalifikovani i osposobljeni, pa bi ovde mogli da završe još desetak složenih i skupljih, finalnih operacija. Mogli bi da rade i zarade, a ne ovako, država ih gura u bedu... Zemlje u okruženju štite svoju sirovinu i svoj privrednike, a glas drvoprerađivača se uvažava. Zabranjuju izvoz ne samo trupaca, nego i nedovoljno osušene daske. Mi nemamo institucionalnu zaštitu, niti naše udruženje koja bi štitila domaće privrednike, sirovinu i privredu... Džaba vi pišete i džaba se naši stručnjaci godinama upinju da dokažu kako već dugo tražimo institucionalnu adresu gde bi sa šumarima razgovarali o položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih. Nama država trasira put da naša zemlja postane sirovinska baza inostranih kompanija, a drvna industrija grana propuštenih prilika...

Izneli smo, dakle, stavove nekolicine privrednika koji su nas zamolili da ostanu anonimni i mi to poštujemo, jer dobro nam je poznata ona narodna: Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju...

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika 56, oktobar 2017.