toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


 M           T       
QL     M    2B    H9N
 9    9CL    A       
 J     Y     N    GBR
OMH         U43      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Sertifikacija šuma i drvne industrije u region jugoistočne Evrope

Piše: Nenad C. Bužanin

Geneza

Šumarstvo i drvna industrija šireg regiona jugoistočne Evrope ili zemalja zapadnog Balkana, u procesima razmene roba i usluga sa razvijenim državama Evropske Unije i sveta, varijabilnim zakonima tržišta već su se naviknuli na kontinuirana praćenja uslova mobilnog tržišta, zahtevnih ali sve više i više, ekološki osvešćenih kupaca.

Sertifikacija sistema održivog gazdovanja šumama i iz njega izvedena sertifikacija lanca nadzora u drvoprerađivačkim preduzećima i vezanih trgovačkih kuća nastala je na krilima UN vođenog Svetskog samita u Rio de Ženeiru 1992. godine, koji po prvi put u ljudskoj istoriji naglašava brigu za očuvanje životne sredine kroz definisanje termina održivi razvoj: koristiti prirodne resurse za dobro današnjih generacija, ne uskraćujući istu takvu priliku našoj deci i budućim generacijama.  Ovo se posebno odnosi na šumske resurse, gde se sertifikacija javlja kao jedina mogućnost globalnog spašavanja šuma, nekontrolisanih seča tropskog pojasa šuma radi ostvarivanja profita i nevođenja brige o značajnim opštekorisnim funkcijama šuma, pogotovo socijalnim i ekološkim. Ne ceneći dovoljno sve navedeno, došlo je do toga da je danas, kombinacijom lošeg odnosa prema šumama, nekvalitetnog gazdovanja šumom kao i veoma zastupljenom nelegalnom sečom, čak polovina svih svetskih šuma uništena, degradirana, ugrožena ili su pak posečene i pretvorene u poljoprivredno zemljište ili druge namene.

Radi toga su 1993. godine, vlasnici šuma i predstavnici drvne industrije, predvođeni globalnim ekološkim nevladinim organizacijama pokrenuli prvu globalnu sertifikacionu šemu FSC, koja nakon tri godine rada na promociji i uspostavljanju sistema sertifikacije izdaje prve sertifikate.

Na krilima vlasnika privatnih šuma, takozvanih malih šumovlasnika i porodica privatnih vlasnika šuma iz jedanaest Evropskih zemalja, osniva se PEFC 1999. godine, koji je prvi nacionalni sistem seritfikacije prepoznao već tokom 2000. godine, omogućavajući vlasnicima i menadžerima u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Austriji i drugim zamljama da potvrde vlastite odgovorne prakse upravljanja šumama. U svetu je danas identifikovano preko 90 nacionalnih šumarskih sertifikacionih šema, od kojih su samo dva globalno priznata i aktivna svetska sistema za sertifikaciju, FSC, pod kojim se nalazi 183 miliona hektara, i PEFC pod kojim je čak 253 miliona hektara sertifikovanih šuma, od kojih se 92% nalazi na severnoj hemisferi. Sa oktobrom 2013. godine, ukupan broj sertifikata izdatih drvoprerađivačkim i prodajnim kompanijama širom sveta iznosi: 37.192 CoC sertifikata.

Proces uvođenja CoC sertifikata je u potpunosti dobrovoljan i u praksi njegova priprema može da traje od dve sedmice do 6 meseci, u zavisnosti od veličine preduzeća, dok sam audit može da se uradi od jednog do 6 dana.  Obračun troškova nije fiksan, već se vrši zavisno od veličine, složenosti, raspodele, broja lokacija, količine proizvoda i slično, dok se sami troškovi računaju po lokalitetu i na godišnjem nivou, a zavise od trajanja procesa i prometa proizvoda od drveta. 

CoC počinje kod šumskog kamionskog puta, a završava se po stizanju gotovog proizvoda u maloprodaju, dajući potvrdu krajnjem kupcu da je pred njim proizvod koji dolazi iz šuma kojima se gazduje na održiv način, poštujući pored ekonomskih i stroge, međunarodno priznate socijalne i ekološke standarde, i da će kupovinom takvog proizvoda dati svoj doprinos poštovanju i primenjivanju pravila održivog razvoja.

Regionalna iskustva

Nakon Slovenije, koja je već bila ušla u Evropsku Uniju, prvi pomak u procesu sertifikacije održivog sistema gazdovanja šumama u regionu događao se u Hrvatskoj, gde je početkom 2002. godine Javno preduzeće Hrvatske šume dobilo prestižni međunarodni FSC sertifikat, a odmah nakon toga dolazi do pripremanja i uvođenja tog sertifikata i u Bosni i Hercegovini, gde Javno preduzeće Šume Republike Srpske sertifikuje kompletnu površinu šuma u državnom vlasništvu unutar Republike Srpske, a do setrificiranja državnih šuma dolazi i u Federaciji BiH. Isto se dešava i u Srbiji, gde su sertifikovane šume kojima gazduju JP Vojvodinašume i JP Srbijašume.

Tako je stvorena odlična baza za drvnu industriju da krene u proces uvođenja sertifikata lanca nadzora, tzv. CoC sertifikata.  Pored početnog izbegavanja i prolongiranja prihvatanja zahteva tržišta koje počinje sve više i više da traži robu koja ima potvrdu da potiče iz legalnih šuma kojima se održivo gazduje, raste broj firmi koje uvode CoC standard. U protekle dve godine broj drvoprerađivačkih preduzeća koja su uvela CoC standard na bazi već sertifikovane sirovine progresivno se povećava.  Na primer, u BiH je sredinom 2010. godine (dve godine nakon prvih sertifikovanih državnih šuma) CoC sertifikat imalo 42 preduzeća, a početkom oktobra 2013. godine taj broj je dostigao cifru od 243 sertifikovana drvoprerađivačka preduzeća. U Srbiji danas 112 firmi imaju CoC sertifikat, u Sloveniji 202 preduzeća, u Hrvatskoj 234,  dok je u Makedoniji za sada samo jedno preduzeće nosilac prestižnog CoC sertifikata.

Privatne šume

Dok je FSC u regionu Balkana prepoznat kao sertifikacioni sistem pogodan za velike površine pod šumama, kakav je slučaj šuma u državnom vlasništvu, PEFC je prilagodljiviji za površine pod šumama manjeg obima, kakve su šume u privatnom vlasništvu.  U regionu jugoistočne Evrope, od nekih 10,2 miliona hektara pod šumama, preko 2,5 miliona hektara šuma, ili jedna četvrtina otpada na šume koje su u privatnom vlasništvu, što je i regionalni prosek, sem u Srbiji, gde je u vlasništvu privatnih lica oko 50% svih šuma. 

Prepoznajući nedovoljno iskorišćeni potencijal koji nose privatne šume, 2011. godine PEFC International je među 5 projekata koje je podržao širom sveta (Kanada, Holandija, Filipini) podržao je i projekat Eko Zone – Šipovo okrenut ka promociji PEFC sertifikacione šeme u Republici Srpskoj, BiH i regionu jugoistočne Evrope, što je nastavljeno i tokom 2012. godine kada je podržan projekat pripremljen od strane Eko Zone – Šipovo, kojim je sekretarijat PEFC Italije aplicirao, ponovo među tek nekoliko drugih u svetu, ovaj put za aktivnosti promocije i izgradnje uslova koji vode ka kreiranju PEFC sertifikacione šeme u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, sa ciljem da se PEFC sertifikacija, kao izgledna opcija za privatne šume, proširi i na druge zemlje jugoistočne Evrope.

U tom cilju posebno su dizajnirani promotivni materijali, održani nizovi sastanaka, pripremljene su i održane serije radionica u obe države, gde su se predstavnici zainteresovanih strana (privatni šumovlasnici, drvoprerađivači, zaposleni u javnim preduzećima i Upravama za šume, predstavnici lokalnih zajednica, predstavnici nadležnih ministarstva i drugi) upoznali konkretnije sa pojmom i važnosti sertifikacije održivog gazdovanja šumama i CoC sertifikata za drvnu industriju. Takođe, pokrenut je proces utvrđivanja kriterijuma i indikatora za izradu PEFC sistema održivog gazdovanja šumama, i napravljen je priručnik za održivo gazdovanje šumama po PEFC sistemu kojim će se omogućiti da se predloženi kriterijumi, indikatori i granične vrednosti provere na terenu u dva pilot područja: opštini Šipovo u Republici Srpskoj, BiH i opštini Rožaje u Crnoj Gori.

Zaključak

I pored činjenice da već nekoliko proteklih godina, globalna ekonomska kriza uzima svoj danak i u našem regionu kroz redukovan obim proizvodnje, prerade i prodaje drvnih sortimenata, maksimalnim korišćenjem bogatstva svih šumskih resursa regiona, uključujući i dosta zanemarene šume u privatnom vlasništvu i proširenjem sirovinske baze, domaći drvoprerađivači će imati mogućnost kvalitetnijeg podizanja vlastite konkurentnosti na surovom i zahtevnom svetskom tržištu.

Najnoviji izazov na koji će vlasnici šuma kao i drvoprerađivači iz regiona morati adekvatno odgovoriti dat je Regulativom o drvetu Evropske Unije (EUTR).  Načinom na koji su vodeće firme regiona odgovorile na zahteve tržišta vezane za sertifikaciju, obećava recipročan odgovor i na EUTR, pored kojeg sertifikacija, ipak, ostaje neprikosnovena potvrda pojedinačne ali i opšte brige za održivo gazdovanje ograničenim šumskim resursima kojima raspolažemo.