toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


D            U       
J T    M    CS    F4S
LUU   HDR    C       
  C    N     B    C7J
  U         RRD      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Sanacija šteta od poplava na stambenim zgradama – PITANJA I ODGOVORI

Piše: Mr Borisav Todorović, dipl.ing.arh. - BMSK
  • PITANJE: Pročitala sam vaš članak o poplavama. Tačno je mesec dana prošlo od kada su mi poplavljeni stan i lokal. Interesuje me da li mogu da stavim sušače i da ubrzam postupak sušenja prostorija radi daljeg renoviranja? Hvala unapred.
    Pozdrav od Gordane Tomić iz Obrenovca

ODGOVOR: Proces sušenja građevinskih elemenata posle poplava je važan, dugotrajan i vrlo osetljiv proces u postupku sanacije zgrada. U tekstovima koje ste pročitali opisani su u kratkim crtama i postupci koji se odnose na sušenje pojedinih građevinskih elemenata.

Na početku moramo još jednom da naglasimo da postupak sanacije zahteva mnogo strpljenja, jer je pravilno i kvalitetno isušivanje spor proces. Prerano započinjanje završnih radova na sanaciji često dovodi do brzog propadanja ugrađenih materijala i stvaranja novih nepotrebnih šteta.

Odmah posle ponovnog ulaska u objekat treba u najkraćem roku ukloniti sve slojeva koji ometaju sušenje osnovnih elemenata: keramičke pločice, drvene i druge obloge i malter sa zidova, privremeno ili trajno stolariju iz otvora u zidovima i podne obloge i slojeve poda ukoliko se u njima nalaze rastresiti izolacioni materijali i drvene ploče, iverice ili laminati, na primer. Zidove zidane šupljim elementima (šuplji opekarski blokovi i opeke, betonski blokovi i sl.) treba pri dnu izbušiti do sredine dubine da bi se proverilo prisustvo vode u šupljinama. Ova voda mora da se ispusti napolje na početku sušenja. Vlaga se u zidovima kapilarno podigla iznad najvišeg nivoa vode u poplavi. I to morate da uzmete u obzir prilikom obijanja.

Da bismo odgovorili na Vaše konkretno pitanje, potrebno je da ukratko objasnimo kako se odvija sušenje pojedinih građevinskih elemenata i šta presudno utiče na njegovo trajanje.

  1. Fizički proces sušenja je najlakše objasniti sušenjem veša u domaćinstvu. Proces sušenja veša je najlakši i najefikasniji leti, na suncu, po suvom i vetrovitom vremenu. Sporiji je po toplom i vlažnom vremenu, a najsporiji ili skoro nikakav kada je zimi hladno i vlažno. Kod građevinskih elemenata je slično, ali nešto komplikovanije, jer su elementi mnogo deblji od veša, drugačije su hemijske i fizičke strukture, mogu da budu šuplji itd. Proces se odvija tako što se stalno isparava voda sa površina elemenata. Taj proces povlači vodu iz unutrašnjih slojeva elemenata da izlazi na površinu i iznutra kvasi osušene površinske slojeve. I tako sve dok se ne postigne ravnoteža i dođe do one male količina vlage koja odgovara suvom ugrađenom materijalu u zgradama.
  2. Na proces sušenja i njegovu brzinu direktno utiču visoka temperatura i niska relativna vlažnost okolnog vazduha, odnosno kapacitet vazduh da prima vodenu paru koja nastaje isušivanjem građevinskog elementa. Taj kapacitet raste sa povećanjem temperature i sa smanjenjem, odnosno eliminacijom vlage iz vazduha u prostorijama. Optimalni uslovi za efikasno sušenje građevinskih elemenata su temperatura okolnog vazduha od oko 25° C i relativna vlažnost od oko 30 %. To su uslovi koji postoje u unutrašnjim prostorima u zgradama tokom leta pri sunčanom i bistrom vremenu, preko dana, uz uslov da se prostorije dobro provetravaju.
  3. Primena sistema veštačkog isušivanja se svodi na stvaranje prethodno opisanih uslova. Vrši se dodatno zagrevanje vazduha, ako temperatura nije dovoljna, da bi se povećao kapacitet prijema vodene pare, i koristi oprema koja će eliminisati vlagu iz vazduha (na primer kondenzacijom). Tada prostorije treba da budu zatvorene i treba stalno kontrolisati bitne parametre vazduha u njima. Uz to troše se ozbiljne količine energije.

Naš savet je zato sledeći:

Dolazi leto kada su prirodni uslovi za isušivanje građevinskih elemenata u našem klimatu vrlo povoljni. Ako su prostorije koje isušujete dovoljno osunčane i može da se obezbedi kvalitetno poprečno provetravanje (otvorena vrata i prozori na suprotno postavljenim zidovima), nema potrebe da se vazduh dodatno zagreva i da se vlaga iz vazduha veštački uklanja.

Niti će dodatno zagrevanje vazduha ubrzati proces isušivanja građevinskih elemenata, niti će veštačko odstranjivanje vlage biti efikasnije od prirodnog provetravanja.

Dodatno zagrevanje može donekle da pomogne noću i u jutarnjim časovima, uz uslov da prostorije tada budu zatvorene i da se periodično otvaraju radi eliminacije vlage iz vazduha.

Ako postoje uglovi prostorija do kojih ne dopire svež vazduh prirodnim provetravanjem, postavite obične ventilatore da se strujanje vazduha ubrza.

Da biste bili sigurni u efekte dodatnog zagrevanja, i uopšte, da biste potpunije pratili proces isušivanja, bilo bi dobro da za periodična merenja koristite jednostavne digitalne termometre koji imaju i mogućnost merenja relativne vlažnosti vazduha u prostorijama (higrometre).

Još jedan praktičan savet iz ranijih vremena:

Osnovno pitanje koje se već sada postavlja je kako da se utvrdi da li su elementi dovoljno suvi za dalji rad na sanaciji. Kada može da se ponovo malteriše, boji, lepe keramičkih pločica, postavljaju podne obloga i slično. Provere se vrše merenjima vlage odgovarajućim instrumentima, a standardima je određena najveća dozvoljena vlažnost podloga za pojedine vrste radova i obloga.

Mađutim, najjednostavnija provera suvoće podloge za lepljnje novog parketa je proba običnim zrnom šibice. Ostavi se preko noći drvce na cementnu košuljicu i sutradan napravi proba. Ako šibica može da se upali, podloga je spremna za lepljenje parketa.

Mr Borisav Todorović, dipl.ing.arh.

Serija tekstova o SANACIJI ŠTETA OD POPLAVA NA STAMBENIM ZGRADAMA koje smo objavili nakon nemilih događaja u našoj i okolnim zemljama u maju ove godine izavala je interesovanje naših čitalaca. Bez obzira što su vesti o područjima koja su pretrpela poplave sada manje prisutne u medijima, te događaje ne treba zaboraviti, kao ni činjenicu da ljudima iz ugroženih područja i dalje treba pomoć. Jedan od načina je svakako i savet. Naši stručni saradnici odgovaraju na vaša pitanja.

Poštovani čitaoci, sva pitanja o tekstovima na temu poplava možete uputiti na e-mail redakcije: info@drvotehnika.info i stručnjaci će Vam odgovoriti u što kraćem roku.