toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


DCN         13A      
  6    J      T   Y1F
1IT   CG9     6      
H      K      G   NY7
WB9           F      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Rezidencijalna kuća u Brazilu

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Objekat nema klasične spoljne zidove, nego tu ulogu vrše rešetkasti, pomični paneli zvani „mashrabiyas” sa kojima su se Brazilci još davno upoznali – preko portugalske kolonijalne arhitekture

Kuća u brazilskom Salvadoru predstavlja osobeni arhitektonski projekat koji je kreiran sa idejom da pruži najprisniju sintezu čoveka sa prirodom. Ta ideja sinteze vidljiva je kako u izboru drveta kao glavnog građevinskog materijala, tako i u samoj prostornoj koncepciji kuće i njenom odnosu prema prirodnom, zatečenom okruženju.
Klijent, poreklom Brazilac, koji se nakon višegodišnjeg življenja u inostranstvu odlučio da vrati u rodnu zemlju, zahtevao je od projektanata da njegov budući dom izgleda tradicionalno, ali ipak i moderno. Projektanti su u ovaj zadatak krenuli studirajući najpre ambijent i region u kome je trebalo da se sagradi objekat. S obzirom da je Salvador de Bahia, kao glavni grad države Bahija, poznat po mnogobrojnim kolonijalnim građevinama, crkvama, starim trgovima i skulpturama sa respektabilnom istorijsko-umetničkom vrednošću, on je pod zaštitom UNESCO-a i sa pravom nosi nadimak „Crni Rim”. Karakteristično za njega je mešanje afričke i brazilske populacije, a time i njihovih kultura, dok je još karakterističnije i interesantnije to da se na ovom području i dalje većinom grade kuće prema starinskim, tradicionalnim načinima gradnje u kojima je osnovni motiv „najbolje su znali naši preci”.


Simbolično nazvana „Bahia”, kuća o kojoj je reč predstavlja u pravom smislu ekološku kuću, posebno u kontekstu principa energetske održivosti I izbora materijala za gradnju. Organizacija plana osnove i korišćenje tradicionalnih, lokalnih materijala najbliže je determinišu kao tradicionalnu arhitekturu. Kuća je dizajnirana za izrazito vruću klimu, kao što je to slučaj u Salvadoru, i u tu svrhu ona koristi starinske brazilske načine gradnje kakvi su glina za krov i drvo za fasadu.

Objekat nema klasične spoljne zidove, nego tu ulogu vrše rešetkasti, pomični paneli zvani „mashrabiyas” sa kojima su se Brazilci još davno upoznali – preko portugalske kolonijalne arhitekture
Objekat nema klasične spoljne zidove, nego tu ulogu vrše rešetkasti, pomični paneli zvani „mashrabiyas” sa kojima su se Brazilci još davno upoznali – preko portugalske kolonijalne arhitekture, a koji svoje poreklo imaju u arapskim kulturnim uticajima. Ti drveni paneli jednostavno se otvaraju i zatvaraju, pa tako unutrašnjost samo jednim potezom može postati deo ogromnog zelenog dvorišta. Potom, budući da se tradicionalna kuća na ovim područjima gradi tako da se koristi severnoistočni vetar koji duva s mora pa se prema njemu formira nacrt osnove, kao I ciklični sistem prirodne ventilacije. Na taj način u glavnim funkcionalnim zonama kuće prostor objekta uvek deluje prozračno, osvetljeno, povezano sa spoljašnjim dvorištem, posedujući temeperaturu ugodnu za život. Atraktivna rezidencija je koncipirana tako da središte kuće predstavlja zapravo ogroman travnati vrt prepun najrazličitijih lokalnih biljaka i stabala, od kojih se najviše ističe bujno stablo manga. Pomeranjem već spomenutih drvenih panela „dopušta” se prirodi da nesmetano uđe u intimni deo kuće.
Drvo kao materijal, upotrebljeno dominantno u eksterijeru, primenjeno je u najvećoj mogućoj meri i u enterijeru.


Fotografije: arhiva autora

Komadi nameštaja, kako pokretnog tako i fiksnog, elementi pokućstva i opreme za domaćinstvo… sve što se moglo u tom smislu napravljeno je od drveta.
Na taj način formiran je izuzetno prirodan i prijatan ambijent za življenje, koji je u čvrstoj vezi sa spoljašnjim, autentičnim ambijentom.
Prisutan je dizajnerski princip minimalizma i purizma, na uštrb svakog luksuza, dekorativnosti i raskoši.

Tekst objavljen učasopisu DRVOtehnika, oktobar 2016.