toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


G           PFT      
D X    Q    L     OE8
UWA   IR6   PMF      
  O    E      9   OGT
  N         H6N      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Problemi institucionalnog pozicioniranja drvne industrije Srbije

Činjenica je da, posle prehrambene industrije, drvnom sektoru pripada drugo mesto po suficitu u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom, a drvni sektor već godinama permanentno ima tendenciju rasta. To je sektor koji koristi domaću sirovinu, a ima kadrovski potencijal, i kao takav zaslužuje adekvatnu pažnju države. Možda je nova Vlada RS prilika za drvni sektor...
UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI SEKTORA DRVNE INDUSTRIJE SRBIJE KROZ UPOTREBU INOVACIJA I NOVIH PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA, bila je tema okruglog stola održanog u organizaciji Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS. Cilj održavanja okruglog stola bila je jasna i nedvosmislena poruka donosiocima sektorskih strategija i politika, javnosti, medijima, obrazovnim i naučnim institucijama i kompanijama u sektoru drvoprerađivačke industrije o potrebi: podrške za transfer novih tehnologija, tehnološkog i industrijskog znanja, kao i podsticanja optimizacije i modernizacije, uvođenjem u proces proizvodnje visoke tehnologije u kombinaciji sa konvencionalnim (bazičnim) tehnologijama.
Sa ovog skupa izdvajamo diskusiju prof. dr Branka Glavonjića koji je istakao problem uvoza polovne opreme i mašina za drvnu industriju. To je zastarela oprema koja se zamenjuje savremenijom u EU, a sa takvom opremom nije moguće biti konkurentan na svetskom tržištu. Naglasio je da ne smemo dozvoliti da Srbija izvozi sirovinu i poluproizvode i da postane snadbevač poluproizvodima firmi iz EU, kao što su to postale pojedine zemlje u okruženju.

– Ozbiljan problem je institucijalno pozicioniranje drvne industrije Srbije, koja praktično nema sagovornika u nekom od ministarstava Vlade RS. Zahtevi drvoprerađivača u tom pravcu traju dugo i nema pozitivnog odgovora. Ovo je jedna od retkih industrijskih grana koja svake godine puni državni budžet sa preko 80 miliona evra, koja ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans, a od države nema adekvatnu podršku i podsticanje. To je pitanje od vitalnog interesa za struku koja traži adresu na koju se može obratiti. Drvoprerađivačima nije cilj da im država rešava probleme, nego da zajedno stvaramo ambijent za rad, da sačuvamo našu sirovinu, da je više finalzujemo, više izvozimo i da više zaposlimo radnika. Drvna industrija ima veliku šansu za jačanje svoje konkurentske pozicije i povećanje finalne proizvodnje, a ukoliko je ne iskoristi Srbija se može pretvoriti u sirovinsku bazu za velike internacionalne kompanije iz drugih zemalja... Podaci za prošlu godinu pokazuju da izvoz proizvoda sa niskom dodatom vrednošću nastavlja rapidno da raste. Koliko god smo mi pričali proteklih godina o tome kako da sirovinu što više finalizujemo, nažalost praksa nas demantuje, a za prošlu godinu izvoz rezane građe je povećan sa oko 140 hiljada kubika na 170 hiljada kubika. Drugim rečima mi generišemo izvoz rezane građe i radna mesta u drugim državama, a radna mesta koja možemo da generišemo u našoj zemlji ostaju bez rezultata... U tom smislu smo predvideli strateški dokument sa nekoliko razvojnih programa koji bi to stanje mogli da promene, ali za realizaciju tih strateških programa neophodno je da imamo drugu stranu, odnosno partnera sa kojim treba da razgovaramo i radimo – rekao je profesor Glavonjić, koji je upozorio da su neki od problema u šumarstvu ponovo prebačeni na drvnu industriju. – Kada je u pitanju odnos sa šumarstvom, drvna industrija se, po pitanju drvne sirovine, nalazi u nezavidnom položaju. Umesto partnerstva i bliže saradnje, to je odnos uzmi ili ostavi, a sada se najavljuju i neke nove takse... A kada nemamo zajedničku politiku drvnog sektora, rezultat  je izvoz poluproizvoda i manja zaposlenost. Ukoliko u narednih nekoliko godina ovu situaciju ne promenimo i ne uspostavimo dijalog između šumarstva i prerade drveta, a pod autoritetom države, postaćemo sirovinska baza za razvijene. Drvne industrije u Srbiji će se pretvoriti u pilansku industriju i malu industriju ploča i to će biti sve. A kada sve bude uništeno, onda ćemo se pitati da li je baš moralo tako i ko je kriv, ali će biti kasno – upozorava profesor Glavonjić.
Jasna i nedvosmislena poruka sa ovog skupa će, verujemo, dospeti na odgovarajuće adrese i biti od koristi donosiocima sektorskih strategija i politika, što je, uostalom, i bio cilj ovod skupa. U tom cilju je u okviru PKS, koja se hvali tvrdnjama da je modernizovan, jedinstven i standardizovan servis privrede Srbije, početkom oktobra prošle godine, nakon dvogodišnje pauze, ponovo osnovano Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira, čija bi odgovornost trebalo da bude proporcionalna promovisanom programu rada u čijoj osnovi je implementacija novih usluga i mera koje će dati novu šansu za veću konkurentnost svim privrednim subjektima na šumi bazirane ekonomije.

Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, jul 2017.