toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


CFC          N       
U M    Y    Q4    33M
B M   UPC    D       
F W    D     M    7HT
U7L         XJ4      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Površinska zaštita drveta

Piše: Prof. dr Milan Jaić i Miljana Nikolić, dipl. inž. arh.

Izbor premaza za drvo u spoljašnjoj upotrebi zavisi od svojstava drveta, odnosno njegove prirodne otpornosti na različite faktore sredine, i obrnuto, količina zaštite koja se pruža drvetu zavisi od vrste premaza. Površinski obrađeno drvo je veza između dva veoma različita materijala i karakteristike oba se moraju uzeti u obzir da bi se postigao najtrajniji drvo/premaz sistem.

Lakovi pucaju i ljušte se za manje od dve godine ako nisu zaštićeni od delovanja sunca i kiše
Lakovi pucaju i ljušte se za manje od dve godine ako nisu zaštićeni od delovanja sunca i kiše

Premazi se generalno mogu podeliti u dve kategorije: 1. netransparentni premazi, kao što su pigmentirani premazi (boje) i netransparentne lazure i 2. transparentni premazi, kao što su vodoodbojna sredstva, vodoodbojna zaštitna sredstva, ulja i polutransparentne penetrirajuće lazure. Zaštitna sredstva za drvo i vatrootporne prevlake se takođe mogu na neki način smatrati premazima. Mnogi premazi koji su se tradicionalno koristili za drvo su sadržali isparljiva organska jedinjenja, pa su se njihove formule menjale da bi se ispoštovale savremene regulative. Isparljiva organska jedinjenja su organski materijali u premazima koji isparavaju kako se premaz suši. Ovi materijali se smatraju zagađivačima vazduha i količina koja se može osloboditi za datu količinu čvrste materije (vezujućeg sredstva, pigmenta, i dr.) u premazu je sada regulisana u mnogim oblastima.

UTICAJ PREMAZA NA APSORPCIJU VLAGE
Dimenzije drveta i materijala na bazi drveta se stalno menjaju zbog promene sadržaja vlage, koje su izazvane kolebanjima u relativnoj vlažnosti vazduha, kao i zbog vode u tečnom stanju. Vodoodbojna sredstva obezbeđuju zaštitu od vode u tečnom stanju ali su neefikasna protiv vodene pare, dok se premazi koji formiraju film, kao što su boje i bajčevi, oslobađaju vode i usporavaju apsorpciju vodene pare, ukoliko je sloj filma dovoljno debeo. Zaštita drveta od vlage kroz nanošenje premaza zavisi od mnogo faktora. Neki od njih su debljina premaza, odsustvo grešaka i rupa u filmu, vrsta pigmenta (ako se upotrebljava), hemijski sastav razređivača ili smole, zapreminski odnos pigmenta i razređivača, stepen pritiska pare na film, i dužina perioda izlaganja. Bez obzira na broj slojeva, premaz ne može nikad biti potpuno otporan na vlagu, već može samo da smanji brzinu kojom drvo menja sadržaj vlage.

Propadanje pigmentiranih premaza zbog spoljašnjeg vlaženja
Propadanje pigmentiranih premaza zbog spoljašnjeg vlaženja

Premazi koji formiraju film usporavaju kako apsorpciju vodene pare tako i sušenje drveta. U ciklusima visoke i niske relativne vlažnosti sadržaj vlage u drvetu raste sa vremenom. Ovo usporavanje sušenja može da ima drastične posledice na trajnost tretiranog drveta potpuno izloženog vremenskim uslovima. Svi najčešće korišćeni premazi koji formiraju film, i uljani i vodorazredivi, pokazuju iste karakteristike po pitanju apsorpcije i desorpcije.
Pored apsorpcije i desorpcije vodene pare, slojevi premaza obično pucaju na spoju između dva komada drveta, posebno ako ovi imaju drugačiju orijentaciju vlakana (drugačiju dimenzionalnu stabilnost). Voda ulazi u drvo kroz ove pukotine i zarobljena je premazom. Vlažnost drveta može brzo dostići tačku kada se gljivice koje izazivaju truljenje mogu razvijati. Pred tretman vodoodbojnim zaštitinim sredstvom, može da uspori apsorpciju vode ako sloj filma popuca. Da bi površinski sloj bio efikasan u smanjivanju promena u sadržaju vlage, mora se naneti na sve površine drveta, posebno na čela dasaka. Čela apsorbuju vlagu mnogo brže od drugih strana dasaka i premazi obično propadaju prvo na ovim delovima.
 

NETRANSPARENTNI PREMAZI
Pigmentirani premazi
Pigmentirani premazi obezbeđuju najveću zaštitu drvetu protiv vederinga i kvašenja od vode, prekrivaju neke defekte na površini i daju boju, a pigmenti eliminišu degradaciju od ultraljubičastog zračenja površine drveta. Pigmentirani premazi mogu biti uljani ili alkidni i vodorazredivi. Iako će boja sprečiti vlagu da uđe u drvo, boja nije zaštitno sredstvo i neće sprečiti pojavu buđi ako su uslovi pogodni za njen razvoj. Iako boje na bazi ulja obično pružaju najbolju zaštitu od vode, vodene pare, i diskoloracije od ekstraktiva, one postaju krte tokom vremena. Sa druge strane, vodorazredivi premazi ostaju fleksibilnijI tokom vremena i iako su porozniji i za vodu i za vodenu paru, oni se bolje prilagođavaju dimenzionalnim promenama u drvetu i lakši su za upotrebu. Ipak, osim ako nisu posebno formulasani da blokiraju curenje ekstraktiva, slojevi vodorazredive boje su skloni da pokažu diskoloraciju. Kvalite boje zavisi od procenta čvrste materije, količine i vrste pigmenta, koji određuje moć prekrivanja koju premaz ima i vrste i količine vezujućeg sredstva.

Pigmentirani premazi inicijalno propadaju na krajevima dasaka, zbog čega je njihova zaštita neophodna
Pigmentirani premazi inicijalno propadaju na krajevima dasaka, zbog čega je njihova zaštita neophodna

Netransparentne lazure
Netransparentne lazure su netransparentni premazi koji, kao i pigmentirani premazi, štite drvo od degradacije usled ultraljubičastog zračenja, ali imaju nešto manju količinu pigmenata. Kao rezulltat toga, netransparentne lazure prekrivaju prirodnu boju i teksturu drveta ali je nešto od površinske teksture ipak vidljivo. Kao i boje, netransparentne lazure formiraju film i ne bi ih trebalo nanositi na drvo prethodno premazano penetrirajućim premazima bez posebne pripreme podloge. Netransparentne lazure su dostupne i u vodenoj i u uljanoj formulaciji. Akrilne lazure imaju najbolju otpornost na sunčevu svetlost, ali uljane lazure zahtevaju nižu minimalnu temperaturu za sušenje.
 

TRANSPARENTNI PREMAZI
Najprirodniji izgled drveta se postiže bez nanošenja premaza. Ipak, u normalnom procesu vederinga, izgled nezaštićenog drveta izloženog spoljnom uticaju se brzo menja usled nepovoljnog delovanja svetlosti, vlage i usled rasta mikroorganizama na površini. Površina postaje hrapava jer se vlakna podižu i drvo puca. Na mnogim vlažnim lokacijama, vederingu se obično pridružuje razvoj tamno sive ili crne buđi tako da drvo ima neujednačen izgled sve dok cela površina ne podlegne vederingu kroz mnogo godina. Transparentni premazi se mogu podeliti u dve kategorije: 1) penetrirajući, kao što su transparentna vodoodbojna sredstva, vodoodbojna zaštitna sredstva, ulja, i polutransparentne lazure na uljanoj bazi i 2) oni koji formiraju film, kao što su lakovi. Šelak i firnajz, koji formiraju film, se ne preporučuju za spoljnu upotrebu zato što se lako oštete od vlage.
Vodoodbojna zaštitna sredstva
Vodoodbojna zaštitna sredstva smanjuju apsorpciju vlage u drvetu, sprečavaju tamnjenje (sivljenje) drveta sprečavanjem razvoja buđi i odbijaju truljenje u upotrebi iznad terena, a ukoliko sadrže stabilizatore pomažu smanjenju degradacije od UV zračenja. Vodoodbojni premazi nisu namenjeni za drvo koje se koristi u kontaktu sa terenom i ne treba ih koristiti na površinama gde je truljenje ozbiljan problem. Vodoodbojna zaštitna sredstva usporavaju vedering smanjujući uticaj vode i daju određenu zaštitu od ultraljubičastog zračenja, ali ne tako dobru kao pigmentirani premazi. Ultraljubičasto zračenje sporo degradira površinu drveta i kao rezultat toga premaz varira u boji, u zavisnosti od same boje drveta, ali obično ide ka zlatnoj nijansi. Vodoodbojnim zaštitnim sredstvima mogu da se dodaju male količine bojenih materija koje daju dodatnu zaštitu protiv ultraljubičastog zračenja. Vodoodbojni zaštitni premazi koji sadrže manje voska nego obični se mogu koristiti kao predtretman za pigmentirane premaze. Ovaj tretman sprečava prodiranje kiše ili rose u drvo, posebno u poprečne preseke dasaka, i tako smanjuje bubrenje i utezanje drveta. Kada se cela daska tretira, vosak takođe smanjuje kapilarno kretanje vode, a fungicid sprečava truljenje i razvoj buđi.
Postoje i vodoodbojna sredstva koja se razlikuju od vodoodbojnih zaštitnih sredstava po tome što nemaju zaštitno sredstvo protiv buđi. Ona pružaju lošiju zaštitu od vodoodbojnih zaštitnih sredstava, posebno u regijama sa toplom i vlažnom klimom.
Ulja
Najčešća ulja su laneno i tungovo ulje. Ipak, prirodna ulja su izvor hrane za plesan i mogu da potpomognu njihov razvoj, ako se koriste bez sredstva protiv buđi. Ulja štite drvo, ali im je vek trajanja kratak.
Polutransparentne penetrirajuće lazure
Ove lazure su slične vodoodbojnim zaštitnim sredstvima i vodoodbojnim sredstvima, ali su pigmentirane. Prodiru u površinu drveta, porozne su i ne formiraju film i ne pokrivaju potpuno drvna vlakna kao boje. Ove lazure dozvoljavaju drvetu da diše i ne zarobljavaju vlagu koja može da pospeši truljenje, pa su iz tog razloga pogodne za upotrebu u veoma vlažnim sredinama. Lazure se neće potklobučiti ili ljuštiti čak i ako vlaga uđe u drvo. Penetrirajuće lazure mogu biti na bazi ulja ili na alkidnoj bazi i obično sadrže fungicid, stabilizator za ultraljubičasto zračenje i vodoodbojno sredstvo, ili na vodenoj bazi, ali one ne prodiru u površinu drveta tako dobro. Što više pigmenta sadrže, duže traju, ali i više sakrivaju boju i teksturu drveta.

Smola koja je iscurela iz smolne vrećice na građi tretiranoj polutransparentnom lazurom
Smola koja je iscurela iz smolne vrećice na građi tretiranoj polutransparentnom lazurom

Polutransparentne penetrirajuće lazure su najefikasnije na hrapavoj i građi zahvaćenoj vederingom zato što se više premaza može naneti. Mogu se koristiti na tangencijalnoj građi ili gustim drvnim vrstama, koje ne drže boje dobro. Polutransparentne penetrirajuće lazure se mogu nanositi samo preko drugih penetrirajućih premaza, kao što su ulja ili vodoodbojna zaštitna sredstva a ne smeju se nanositi preko premaza koji formiraju film kao što su lakovi, boje ili netransparentne lazure. Čak i kada se ovi filmovi uklone sa drveta, apsorpcija lazure može biti ometena ostacima premaza na drvetu.
Transparentni premazi koji formiraju film - lakovi
Lakovi se ne preporučuju za upotrebu na drvetu u eksterijeru jer ultraljubičasto zračenje prodire kroz transparentni film i degradira drvo. Premaz postaje krt kao rezultat izloženosti sunčevoj svetlosti, pojavljuju se ozbiljne pukotine, i ljušti se, često za manje od dve godine. Providni premazi se mogu koristiti u nekoliko specijalnih slučajeva, na drvetu koje je zaštićeno od direktnog uticaja, ali čak i tad zahtevaju minimum tri sloja premaza i drvo treba prvo tretirati vodoodbojnim zaštitnim sredstvom koje prima boje. U lakovima se mogu koristiti pigmenti koji su transparentni na vidljivoj svetlosti, a koji se ponašaju kao i neprovidni pigmenti i daju određenu zaštitu drvetu i tako povećavaju trajnost premaza.
Posebna vrsta premaza koji delimično prodire u drvo a delimično formira film se naziva lak lazura. On sadrži vodoodbojna sredstva, providne pigmente, i zaštitu od buđi, a površinski sloj mu sporo erodira i može se ponovo nanositi lakše od konvencionalnih lakova.
Postoje još dve vrste premaza koji formiraju film, dvokomponentni poliuretani ili epoksidi i firnajz i šelak lakovi, ali nijedan ne funkcioniše dobro u spoljnim uslovima.