toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


2QT          7       
  O    1    WQ    QFA
  7   TBG    E       
  R    R     F    18W
  T         AI5      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

PODOVI OD MASIVA KROZ VEKOVE

Korisćenje podova od masivnog drveta počelo je kroz upotrebu parketa za oblaganje podova u 17. veku, kada je u Francuskoj za vreme vladavine kralja Luja XIV po prvi put „mozaik“ parket počeo da se koristi u ove svrhe. Prema generalnoj definiciji mozaik je slika koja se dobija sastavljanjem većeg broja delova od kamena, stakla, drveta ili sličnih materijala, a parketne ploče se mogu definisati kao „mozaik parket“. Zbog toga i reč parket potiče iz francuskog jezika, a nastala je od dve reči i to petit parc, što znači mali park jer je način slaganja parketnih daščica podsećao na izgled parkova koji su okruživali Versaj i druge kraljevske palate tog vremena. Parketne daščice slagane su u ram paralelno (Chantilly model) ili po dijagonali (Versailles model), u odnosu na gredice rama i ova dva načina slaganja daščica u pločama mozaik parketa predstavljaju dva najstarija modela slaganja.

Parket, koji je bio privilegija dostupna samo bogatom stanovništvu, veoma brzo je postao popularan širom Evrope, zbog čega se 17. vek smatra zlatnim periodom mozaik parketa. U početku su parketne daščice pravljene ručno, uglavnom od hrasta, a vremenom je broj vrsta drveta postajao sve veći, kao i broj modela slaganja.

Do pojave parketa, za oblaganje podova korišćene su daske hrasta ili bresta koje su nakon postavljanja, ručno brušene i premazivane voskom, a pod od dasaka, kao preteča brodskog poda, postoji sve do današnjih dana. Zbog toga ne čudi što se u određenim evropskim zemljama za brodski pod i danas koristi termin „pod od dasaka“ ili ponekad čak i naziv „seljački pod“.

Kako je parket sve više dobijao na popularnosti javila se potreba za serijskom a kasnije i masovnom proizvodnjom. Masovna proizvodnja parketa, počela je krajem 19. veka i omogućila je da ova vrsta podne obloge postane dostupna većem broju korisnika. Veća potražnja na tržištu uslovila je i brži proces proizvodnje i jednostavnije modele slaganja, zbog čega su ploče mozaik parketa dvadesetih i tridesetih godina 20. veka znatno potisnute iz upotrebe, i to od strane klasičnog parketa koji je u tom periodu najčešće slagan po modelu „riblja kost“. Istih godina počela je i proizvodnja lamel i mozaik parketa čije su lamele bile bez pera i utora. Složeniji postupak proizvodnje i način slaganja daščica u pločama mozaik parketa zamenjen je jednostavnijim oblicima slaganja u jedinicama za postavljanje. Od tog perioda ploče mozaik parketa sve više su gubile svoj udeo na tržištu u odnosu na klasičan parket, ali njihova upotreba i dalje predstavlja statusni simbol. Zbog toga se ploče mozaik parketa danas najčešće postavljaju u prostorijama koje imaju reprezentativnu funkciju.   

Razvojem tehnologije za preradu drveta i proizvodnje furnira, mogućnosti u formiranju izgleda postavljenog parketa postale su skoro neograničene. U cilju boljeg iskorišćenja drvne sirovine u drugoj polovini 20. veka razvijena je nova vrsta parketa pod nazivom višeslojni parket za čiju proizvodnju se osim drveta mogu koristiti i ploče na bazi drveta. 

Početkom 21. veka parket i dalje predstavlja veoma cenjenu vrstu podne obloge. Drugačiji tempo života i stilovi opremanja uticali su da se zastupljenost pojedinih vrsta parketa na tržištu značajno promeni u odnosu na protekle vekove.

Danas se za proizvodnju podova od drveta koristi preko 50 vrsta drveta, iz umerene i tropske klimatske zone, koje se odlikuju različitim bojama i svojstvima. Prilikom izbora poda, osim boje i teksture drveta važan faktor predstavlja i tvrdoća drveta. U prostorijama u kojima podovi tokom upotrebe trpe veće opterećenje i gde je habanje gornjeg sloja više izraženo, poželjno je postaviti podove izrađene od tvrđih vrsta drveta. Može se reći da trenutni trend za mlađu populaciju predstavljaju podovi sa nemirnom teksturom, dok nešto starija populacija prednost daje domaćim vrstama drveta.

Pripremio: G.Bodirogić