toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


IET         1FB      
  T    F    Y E   YT7
2OG   DJN   S L      
  7    Q    D W   UXT
ME2         DRS      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Paulovnija - SVEMOGUĆE CARSKO DRVO


Debla paolovnije stara desetak godina

Paulovnija – Drvo budućnosti – Drvo za sve – Sada je vreme

Na nekih stotinak kilometara od Beograda ka Nišu, u blizini auto-puta i nedaleko od velike Plane, u Markovcu nalazi se rasadnik brzorastućeg drveta paulovnije. Rasadnik je vlasništvo udruženja uzgajivača Planto, koje sa uspehom obavlja pionirski posao širenja ovog drveta na našim prostorima, pa i šire, budući da i u Evropi nema mnogo kompanija koje se bave ovim čudesnim drvetom. A da je čudesno - jeste. Isplativo je kao industrijska biljka, repromaterijal, zvanični je prečišćač vazduha, njegove grane, stablo, lišće, otvaraju velike mogućnosti i stolarima i pčelarima, inženjerima hortikulture itd.

Željko Spasojević, osnivač i vlasnik Planta, radio je 15 godina u industriji nameštaja u inostranstvu i kada su se pojavile prve informacije o ovom drvetu odlučio da uđe posao. Imao je zemlju, kako kaže, nije znao šta sa njom i tako je odlučio da počne sa zasadima. Posle skoro pet godina, Planto je raširio poslove na ceo Balkan, imaju predstavništva u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj a sve je više i klijenata iz Evrope. Udruženje Planto isporučuje sadnice svojim kupcima od 2013. godine, od toga samo u zemlje EU 100.000 komada godišnje, i broji više od 800 članova.


Željko Spasojević: „Naši hibridi nisu patentirani.“

Adaptirana na naše uslove

Danas oni okupljaju uzgajivače Paulovnije kojima pružaju usluge kao što su povlašćene nabavke hibridnih brzorastućih sadnica projektovanje zasada organizovanje stručnih savetovanja i prezentacija, tehnička i stručna podrška tokom eksploatacije zasada.

Prepoznaje se po velikom lišću i pravom stablu
Prepoznaje se po velikom lišću i pravom stablu

- Paulovnija se tek pojavljuje kod nas. Stvar je u tome što su, preko nas tek sada dostupne vrste koje trpe velike temperaturne razlike i koje su adaptirane na naše klimatske uslove. Paulovniju odlikuje mnogo izuzetnih karakteristika: brz i pravilan rast, velika iskorišćenost biljke, laka obrada i kvalitetno tehničko drvo itd, ali i neotpornost na velike temperaturne razlike. Zahvaljujući ukrštanjima, hibridi koji su adaptirani na naša područja trpe zimi temperature do - 29⁰C a leti do +45⁰C - kaže Spasojević.


Kontigent sadnica

Pomoć nauke

Preko Udruženja moguće je kupiti hibride, klonirane in vitro od selektiranih primeraka na Institutu za voćarstvo u Čačku. Stručnjaci ovog instituta sada obučavaju one koji bi da se bave gajenjem ove kineske carske biljke, jer in vitro zahteva posebne uslove, znanja i veštine.

Plantaža u Elemiru
Plantaža u Elemiru

Cilj je da se majka biljka klonira pravilno i to nema veze sa GMO, gde se menja DNK. Hibrid ima pravo drvo, za razliku od semenskog, koje može da se iskrivi i da izgubi neka svojstva, tako da postaje neupotrebljivo u industrijskom smislu. Mi zato poseban naglasak stavljamo na odabir vrste paulovnije adaptirane na naše klimatske uslove. Kako smo i pristalice toga da obrtna sredstva treba uložiti na domaćem tržištu, ovaj delikatni zadatak smo poverili domaćim institucijama, bolje rečeno, našim laboratorijama, fakultetima i institutima. I najvažnije - naši hibridi nisu patentirani, tako da sutra ne može neko da vam pokuca na vrata i kaže: „Lepo je to što radite, ali to je naša biljka,‟ - dodaje Željko Spasojević.

- Oni koji su zainteresovani, na početku kupuju po 10 - 15 komada biljke, a već sada imamo zasađeno na hektare kod naših kooperanata.

Menja jalovte u Kostolcu

Paulovnija potiče iz Kine gde se gaji već više od 2000 godina. Postoji 111 vrsta ove biljke, koja ima široki spektar upotrebljivosti. Isplativa je i profitabilna eksploatacija, ekološki ispravna, uspeva na gotovo svim zemljištima pa i na peščarama, pepelištima, ugljenokopovima, ali joj ne odgovaraju kisela zemljišta, stajaća voda i senovita mesta, treba joj mnogo svetla, zato teško uspeva u šumi. U čemu je njena prednost u odnosu na ostalo drveće kod nas?

Primenjiva je gotovo svuda gde se koriste biljke i drveće. Što se ekologije tiče, paulovnija je prava ekofabrika. Ovo drvo ima ogromnu lisnu površinu i izrazitu sposobnost pretvaranja ugljendioskida u vodu i biljne šećere kroz proces fotosinteze. Istovremeno, iz vazduha skuplja ogromne količine ugljenika.

Zbog brzog rasta i uslova u kojima opstaje, paulovnija ima jošjednu važnu ulogu u eko-sistemu. Naime, moguće je koristiti je na tlu gde je nastala erozija usled nestanka vegetacije, kao prirodnu branu od bujica, ozeljenjavanje goleti i prečišćavanje zemljišta prekrivenog pepelom, kultivaciju napuštenih rudničkih kopova i peskovitog tla. Paulovnija sve to oplemeni i kultiviše, dajući tako novi život i svrhu ugasloj zemlji. Od ove godine, Planto je partner države upravo u tom pogledu. U Kostolcu su posadili na hektare jalovišta u okviru rekultivacije i ozeljenjavanja područja TE Kostolac.

Prirodni prečlstač

Imajući u vidu sve te njene sposobnosti, ovo „carsko" drvo, kako ga zovu, na međunarodnoj konferenciji o klimi u Kjotu, proglašeno je biljkom prečistačem i njena sadnja je jedan od načina na koji će zagađivači vraćati svoj dug prirodi i zdravoj okolini.

- To je već na pomolu u Hrvatskoj, gde inače izvozimo. Onaj ko je posadi, dobija određena sredstva za sadnju. Zbog veličine lista, paulovnija predstavlja pravu fabriku kiseonika. Biljke stare četiri godine po hektaru prečiste 6,4 miliona kubika vazduha, odnosno, svakog sata oslobode 1,7 kg kiseonika a apsorbuje 10 puta više ugljenika od ostalih biljaka - objašnjava Spasojević.

Planto – u tesnoj saradnji sa Institutom za voćarstvo u Čačku
Planto – u tesnoj saradnji sa Institutom za voćarstvo u Čačku

Ovo drvo raste izuzetno brzo. Direktor Planta kaže da tokom svoje prve vegetacijske sezone dostiže visinu i do šest metara. Pod dobrim uslovima, stabla dostižu 20 metara visine i 42 cm obima debla (mereno u visini grudi) za pet do sedam godina, biće spremna za industrijsku upotrebu (do jednog kubika drveta u deblu) za sedam do 10 godina, a nakon seče, stablo se samo obnavlja iz sopstvenog panja, što nije zanemarljivo u pogledu ukupne investicije. I tako do čak sedam ciklusa eksploatacije. Sadnja se vrši u tri perioda tokom godine. Uz drvo je moguća sadnja međukultura poput lucerke, bundevare, žitarica... Paulovnijaje između osam i 10 godina spremna za seču za drvnu industriju, za biomasu svake treće godine, za silažu, jer je veoma hranljiva, seče se svake godine i tu se koristi isključivo zeljasti deo biljke.

Kada je klasične seča, na osam do deset godina, grane i lišće se drobe. Od te mase se proizvodi pelet, dok se od stabla prave elementi za nameštaj. Oni imaju veliku nosivost.

- Nama su to demonstrirali jednom prilikom tako što su postavili dasku debljine 15 mm i na nju stavili opterećenje od 150 kg. Daska je to izdržala bez problema. To drvo ima strukturu slično pčelinjem saću. Nije krto, ne puca a ostaje meko za obradu. Ako je moguće porediti, onda je to neka kombinacija poput topole i oraha, jer je lagana i istovremeno čvrsta - navodi Spasojević.


Paulovnija - laka za gajenje

Sve od paulovnije

Paulovnija je odlična za mnoge privredne grane kao repromaterijal. Često se koristi u brodograditeljstvu, zbog svoje otpornosti na truljenje, za proizvodnju dečijih igračaka, muzičke instrumente, ali i kao đubrivo za njive, humus za bašte. Od lepih cvetova nežne ljubičaste boje, koji vise sa grana u bujnim grozdovima, dobija se vrlo dobar med, pa kako cveta pre bagrema, praktično produžava pčelinju pašu.

Daske od paulovnije imaju odličnu izolacionu moć, pa se zato koriste i za proizvodnju košnica a neretko i kućica za dvorišne ljubimce i ptice. Ne upija tečnost pa od paulovnije prave podove za terase, burad za vino, žestoka i druga pića ali i još mnogo toga se može napraviti od nje.

- Jedna slovenačka firma za proizvodnju dasaka za surfovanje, veoma je zainteresovana za ovo drvo, zbog toga što je lako za obradu i ima čvrstinu a ne „pije" vodu, pa sasvim odgovara toj nameni. I jedna nemačka firma nam je nedavno tražila određenu količinu. Oni prave brvnare, treba im 600.000 stabala godišnje promera fi 250, odnosno debla tri do pet godina starih paulovnija. Ono što je takođe zanimljivo jeste da je vreme sušenja ovog drveta 30 dana u oblom stanju - objašnjava direktor Planta.


Pariz - paulovnija krasi prilaz Ajfelovom tornju

Paulovnija se sadi i kao ukrasno drvo. U mnogim gradovima Evrope ovo drvo je zasađeno na javnim površinama. Na primer, veliki prostor na Jelisejskim poljima oko Trijumfalne kapije i Ajfelove kule u Parizu je oivičen nizovima ovog drveta, velikog lišća, bogatog cvetovima koji lelujaju na vetru, pa ceo taj prostor čine vrlo živahnim i umirujućim.

B.P.

PLANTO
Udruženje uzgajivača paulovnije
065-2501045, www.paulownia.rs