toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


EYH          B       
  N    P    WY    WS1
HP2   U4E    W       
  9    I     4    A5D
RT5         EEK      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Novo ruho starog – ponovo upotrebljeno drvo

Piše: Isidora Gordić

Potraga za novim izvorima sirovina ne jenjava, a eko ili zeleni-dizajn je sve više u trendu. Sve što može biti reciklirano ili ponovo upotrebljeno, a bez neke preterane obrade, postaje novi izvor inspiracije i novi modni trend. Iako je još od osamdesetih godina prošlog veka ušlo u masovniju upotrebu, u XXI veku je apsolutni hit ponovo upotrebljeno drvo (eng. reclaimed wood).

Reč je o materijalu koji se dobija nakon dekonstrukcije, demontaže ili rušenja starih objekata napravljenih u celosti ili delimično od drveta poput drvenih ambara, mlinova, vodenica, vajata, kačara, brvnara, starih zgrada ili kuća, ali i brodova, teretnih vagona, železničkih pragova ili vinske buradi... Izvori su brojni.

Kako većina ovih starih objekata gubi svoju funkciju i ne može se više restaurirati ili je to nesvrsishodno, a postaju opasnost za okolinu zbog dotrajalosti ili zbog opasnosti od požara, umesto rušenju, što se ranije praktikovalo, pristupa se demontaži pa se svi zdravi i upotrebljivi materijali odvajaju i vraćaju u ponovnu upotrebu. To mogu biti cigle, kamen, metalni delovi ili drveni – grede, talpe, daske, letve, vrata, prozori, ukrasi oko kamina, stari podovi...

Kada se očiste i klasifikuju, drveni elementi se čiste od zaostalih metalnih delova koji mogu polomiti testere i glodalice ukoliko se ponovo obrađuju. Veoma često se moraju koristiti detektori za metal da se otkriju ekseri, klinovi, šrafovi, meci, sačma i slični metalni zaostaci. Zato je drvo koje se opet vraća u upotrebu neretko znatno skuplje od nove, sveže rezane građe koja se može naći na svakom stovarištu. Treba ga demontirati, prevesti, očistiti, osušiti ako je negde upilo vlagu, pripremiti...

Pre stotinjak ili dvesto godina, glavni materijal za gradnju, osobito u šumovitim predelima bilo je drvo koga je bilo u izobilju i koje se obilato koristilo. Kombinovalo se i sa drugim materijalima poput kamena ili cigle. Budući da je industrija bila slabije razvijena, a priroda manje ugrožena bilo je izuzetnih i starih primeraka stabala koja su se koristila za gradnju. Drvna građa se uglavnom ručno tesala i obrađivala, a grede koje su se dobijale iz ovakvih stabala bile su monumentalnije i znatno stabilnije od ovih koje se mogu dobiti danas iz šuma gajenih za seču.

Kada je o prednostima ovako dobijenog materijala reč, na prvom mestu se izdvaja jedinstven patiniran izgled i specifična struktura koji se nikakvim obradama ne može postići kod novog drveta, bez obzira na razvoj tehnologije. Zatim, tu su povećana snaga, izdržljivost, trajnost i stabilnost ovog drveta budući da je već položilo test vremena. Izuzetna izdržljivost se pripisuje nezagađenom vazduhu u kome je drvo raslo do početka XX veka. Činjenica da je drvo ponovo vraćeno u upotrebu stabilnije od novosečenog je posledica toga što je znatno duže bilo izloženo ponekad i dramatičnim promenama vlage. Stoga se uglavnom bez ikakvih problema može koristiti i za podove koji se polažu na podno grejanje jer je već višestruko prošlo kroz značajne promene temperature i vlage.

Mogućnosti primene već korišćenog drveta su praktično neograničene. Ovako dobijenom materijalu se može promeniti namena pa se, na primer, daske koje su bile delovi zida ambara ili delovi broda mogu koristiti za pravljenje podova a bez neke specijalne obrade, osim što se mora ukrojiti spram novog prostora. Ono što je želja svih koji vraćaju u upotrebu već korišćeno drvo je da zadrže njegov jednstveni patinirani i drveni izgled. Stoga se tragovi vremena uglavnom ne uklanjaju sa površine drveta – na njemu se mogu videti ogrebotine, useci, zarezi, crvotočina, pukotine, rupe od eksera ili šrafova... Drvo se eventualno zaštiti ili koloristički prilagodi novom enterijeru. Montaža ovakvog poda sigurno duže traje i trebalo bi da je obavlja profesionalni podopolagač. Drvo može biti krto, može se cepati ili pucati, mogu se pojaviti zazori među daskama, ali to sve će mu samo naglasiti unikatnost i karakter.

Pored podova, veoma često se drvo koje je već korišćeno upotrebljava za pojedine arhitektonske detalje, za oblaganje u enterijeru, za tavanice sa izloženim gredama, za rustične kamine, a najčešće za nameštaj gde su mogućnosti za poigravanje najveće.

Danas je sve više kompanija koje se bave ovom vrstom materijala, prevashodno na zapadu, ali i kod nas, i uglavnom sve imaju FSC (Forest Stewardship Council) certifikate i njihovi proizvodi se klasifikuju kao 100% reciklirani sadržaji što olakšava dobijanje LEED (Lidership in Energy and Enviromental Design) poena u različitim kategorijama u zavisnosti od projekta do projekta kad je reč o održivoj gradnji.

Drvo koje se vraća ponovo u upotrebu na ovaj način zadovoljave sve ekološke standarde. Sa druge strane, za one koji žele da svom prostoru dodaju zrno istorije, da mu dodaju elemente koji imaju svoju priču, da postignu rustičan izgled, ali i veoma moderan istovremeno, ili da svoj prostor urede u shabby chic stilu, već korišćeno drvo je najbolji mogući izbor i biće apsolutna zvezda u prostoru u koji se postavi.

Ponovo upotrebljeno drvo
 
Ponovo upotrebljeno drvo
 
Ponovo upotrebljeno drvo
 
Ponovo upotrebljeno drvo

Kliknite na sliku za prikaz galerije slika