toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


IL3         CG7      
  I    U      K   79E
  G   JB3   741      
  5    9      5   KTY
  C         L16      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Naša veza s istorijom - reciklirano drvo

Piše: Isidora Gordić

Umetnici su od davnina posezali za prošlošću tražeći nadahnuće u delima svojih prethodnika. Savremeni dizajneri inspiraciju traže ne samo među umetnicima i umetninama, već i u istoriji svakodnevnog života. Neretko se dešavalo da pojedine znamenite i važne građevine u jednom vremenu, postanu puki izvor građevinskog materijala u nekom drugom, vek ili dva kasnije. Možda je najilustrativniji primer rimski Koloseum čiji je kamen raznošen po celom Rimu za gradnju srednjovekovenih crkava. Ali kamen i mermer traju milenijumima pa to ne čudi...
Poslednjih godina pojavio se veoma zanimljiv trend u kome se reciklira drvo kao materijal, ali ne bilo kakvo drvo. Reč je o drvetu kome se menja namena (eng. reclaimed wood). Ideja je nesumnjivo ekološka, a uz kreativan pristup donosi sasvim nova i krajnje inventivna enterijerska rešenja.
Naime, u 19. veku su se građevine u ruralnijim i šumovitijim predelima radile mahom od drveta, kao i brojna oruđa i delovi radionica, te pokućstvo, ali se isto radilo i u urbanijim sredinima. Ovakvo drvo je bilo značajno kvalitetnije od drveta koje raste danas, ne samo zbog zagađenosti vazduha koja itekako utiče na strukturu i kvalitet, nego i zbog zrelosti drveta koje je birano za seču. Reč je o (više)stoletnim stablima koja su rasla bez bolesti i bez krčenja, na čistom  i nezagađenom vazduhu i kao takva dosegla svoju punu zrelost. To se odrazilo na kvalitet njihovog jezgra koje je veće, a budući da više nije učestvovalo u transportu vode i hranjivih materija kroz stablo na relaciji koren-list, postajalo je mnogo suvlje i stabilnije. Iz ovakvog drveta su se tesale grede i talpe, te druga drvena građa neuporedivo boljeg kvaliteta od današnje i ugrađivala se u objekte najrazličitijeg tipa: u kuće, zgrade, vajate, kačare, vodenice, mlinove, ambare, brvnare, štale... ali u brodove, teretne i putničke vagone, železničke pragove, rakijske kace, vinsku burad itd.
Ovakvi objekti koji se usled nemogućnosti restauracije i dotrajalosti zbog koje postoji opasnost od rušenja ili požara moraju ukloniti, danas se sve češće demontiraju umesto što se ruše, pa se svi upotrebljivi materijali (drvo, cigla, kamen, mermer, kovano gvožđe, prozorska okna, vrata, bravarija, podovi, delovi kamina i sl.) sortiraju i vraćaju u ponovnu upotrebu.

Drvo iz ovih objekata koje je pretrajalo do danas položilo je pravi test vremena i definitivno se dokazalo kao izdržljivo i stabilno, jer je vrlo često bivalo izloženo dramatičnim vremenskim promenama i nepogodama. Pored toga, ono što ga odvaja od svih moderno dobijenih komada drveta je neverovatan patinirani izgled, boja, neponovljiva i jedinstvena struktura koja se teško može dobiti bilo kakvom savremenom obradom.
Kad se drvo izvuče iz starih objekata ono se na izvestan način mora obraditi, tačnije tretirati, pre nego što mu se nađe nova namena. Najpre se moraju odstraniti svi metalni delovi kako ne bi izlomili alat pri daljoj obradi. Za ovo se koriste detektori metala da bi se povadili različiti klinovi, ekseri, šrafovi, ali i meci i eventualni drugi metalni zaostaci. Ukoliko je drvo vlažno, potrebno ga je stabilizovati i na odgovarajući način prosušiti, i za to se koriste specijalizovane peći. One istovremeno služe i za sterilizaciju, kako bi se iz drveta uklonili svi živi organizmi koji su se u njega mogli nastaniti, od insekata do mikroorganizama. Drvo se izlaže temperaturi i preko 60°C u ovom procesu. Nakon toga se struže kako bi se odrstanili oštećeni delovi. U zavisnosti od nove namene, drvo se onda profiliše ili seče u različite oblike.
Zbog svega navedenog, ovakvo drvo je često i znatno skuplje od nove, sveže rezane građe koja se može nabaviti na svakom stovarištu. Ipak, ono svakako ima svojih brojnih draži i prednosti pa mu je i primena veoma raznolika.
U svetu, a naročito u Americi i zapadnoj Evropi postoje specijalizovane firme koje se bave upravo prikupljanjem, obradom i prodajom ovakve drvne građe. Sve su češće i dizajnerske firme koje u svojim portfolijima imaju upravo rešenja sa recikliranim drvetom, kao što je, na primer, nemački „Material ID“ koji nudi ideje za zidove i podove.


Kod ovako prikupljene drvne građe vrlo važan aspekt novog identiteta je, pomalo paradoksalno, stari i očuvanje patine i vidljivosti prethodne namene. Novi nameštaj tako ima sačuvane razne ogrebotine, rupice od eksera, crvotočinu, natpise i sl. Stara vrata mogu postati sto, prozorsko okno ogledalo, brodske daske koje su plovile morima postaće nečiji krevet ili ormar, zidovi vajata ili železnički pragovi mogu se pretvoriti u zidne ili podne obloge, delovi bureta postaće fotelja. Dizajneri nameštaja i arhitekte stvaraju vrlo moderne komade nameštaja napravljene od ovog neobičnog drveta, brišući granicu između starog i novog, prošlosti i budućnosti.
Zanimljivo je da kod polaganja ovog drveta na pod nije neophodna preterana obrada. Važno ga je dobro ukrojiti spram prostora i eventualno prilagoditi boju novom prostoru. Po želji se može zaštititi nekim transparentnim premazom, ali ne mora. Budući da je vrlo stabilno, bez problema se može polagati na podno grejanje. Ovde treba ipak povesti malo računa o debljini podne obloge zbog toplotnog otpora. Polaganje na pod bi svakako trebalo da obavi profesionalni podopolagač.
Osim navedenog, reciklirano drvo se može upotrebiti i za razne arhitektonske detalje u prostoru, za poigravanje sa tavaničnim gredama, rustične elemente, ukrase oko kamina, oblaganje zidova ili pravljenje pregrada. Mogućnosti primene ovog drveta su zaista velike i praktično bezgranične. Važna je inspiracija.
Drvo koje se reciklira i kome se menja namena je u celosti ekološko, a istvoremeno i vrlo inspirativno. Spaja u sebi prošlo i buduće, ulepšavajući sadašnjost. Patina koju ima nosi u sebi izvesnu dozu misterije i tajanstvenosti jer ne možemo znati čemu je sve svedočilo. Ukoliko nemamo nasleđenih stilskih komada nameštaja, može biti naša veza sa porodičnom istorijom. Zašto ne bismo od dedinog polusrušenog vajata napravili neki atraktivan komad nameštaja i sačuvali ga tako od zaborava?

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 52, oktobar 2016.
Fotografije: arhiva autora