blum
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


2DG          X       
  K    H    PH    RLX
ML1   KRX    2       
  L    X     R    F3F
J2Y         6TN      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Muzej od drveta

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Muzej od drveta

U kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija sagrađen je muzej čiji je glavni građevinski materijal – drvo. Na površini od nešto više od 17.000 m2, objekat muzeja ima formu i karakter osmišljene tako da obezbede tih i miran ambijent, i najminimalniju „podlogu“ za čuvanje, izlaganje i konzumiranje umetničkih dela. Pri svemu tome, posebnim arhitektonskim zahvatima na formi i fasadi okolni prirodni ambijent je uveden u enterijer, pri čemu su granice između unutra i spolja delimično ili potpuno izbrisane.
Muzej „Audian Art” predstavlja privatni muzej sagrađen da udomi impozantnu kolekciju umetnina Majkla Udijena, poznatog kanadskog mecene. Priča o nastanku ovog muzeja nije tako strana u našem dobu. Naime, bogat kolekcionar i zaštitnik umetnosti – u ovom slučaju građevinski izvođač Udijen – odlučuje da njegova kolekcija bude dostupna javnosti. Opštinska uprava – u ovom slučaju skijališta Vistler, severno od Vankuvera – daje mu parcelu za tu svrhu. Ceo poduhvat krunisan je talentovanim arhitektom, koji ume da novi objekat prilagodi i inkorporira u kontekst, tako da ne remeti zatečeno prirodno okruženje, i istovremeno da postavi nove prostorno-muzeološke standarde.
Udijenova kolekcija se bazira na vizuelnim istorijsko-umetničkim izvorima vezanim za istoriju Britanske Kolumbije od kasnog 18. veka do danas. Objekat u koji je ova kolekcija smeštena je jednostavan, i odlikuje ga isto tako jednostavan oblik eksterijera – on je presvučen u omotnicu tamnog metala koji se utapa u senke okolne šume. Tamo gde se ova metalna omotnica otvara (kako bi se obezbedio pristup na ulaznom tremu, ili omogućio pogled sa zastakljenog hodnika do galerije), tamni metal je prekriven toplom drvenom oplatom. Javni prostori u unutrašnjosti, koji su vidljivi iz spoljašnjosti, nastavljaju ovu igru tople svetlosne materijalizacije koja je zasnovana na oblaganju hladnih površina drvetom. No, znatno češće od toga, drvo u enterijeru našlo je suverenu, samostalnu primenu – u enterijeru u celini ono je obilato korišćeno – na plafonima, pregradama različitog tipa, „brisolejima” spolja i unutra, gelenderima, stepenicama, klupama, podovima…

Muzej od drveta
Dizajn objekta je takav da odgovara na zahteve sekvencijalnih javnih prostorija i galerija, koje se nižu unutar objekta po jednom logičnom, muzejski definisanom ustrojstvu. Nalik na samo drvo, objekat stoji iznad zemlje i podupiru ga masivni stubovi (koji ga istovremeno štite od sezonskih poplava, ali i u simboličkom smislu predstavljaju kao „krošnju” na stablu drveta). Zgrada je krunisana strmim krovovima u čijoj masi su utopljene administrativne i pomoćno-tehničke odaje. Prostorni plan i orijentacija objekta deluju sinergistički u cilju stvaranja javne pešačke veze na lokalitetu. Tako, potencijalni posetilac muzeja, krećući se od šetališta, dolazi do Muzeja i potom do „Fitzsimmons Krik” parka. Do ulaza u Muzej vodi most, koji polazi iz šume - odatle posetioci mogu nastaviti da se prepuštaju prirodi – ka šumi, spuštajući se u središnju livadu, ili pak mogu ući u muzejski lobi i mesto gde živi umetnost. Nakon što su ušli u objekat, posetioci nastavljaju duž zastakljene šetnice s pogledom na livadu ispod. Tako se najpre dospeva do izložbenih prostora koji sadrže trajnu kolekciju, a potom i do galerija koje sadrže privremene izložbe i tematske postavke.

Muzej od drveta
Kako bi se ispoštovao muzeološki zahtev da eksponati ne budu izloženi dnevnom svetlu, projektanti su galerije smestili u srce objekta, ili su pak upotrebljavali nizove drvenih daski sa funkcijom brisoleja. Unutrašnjost tih središnjih galerija koncipirana je kao zatvorena bela masa sa minimalističkim detaljima.
Autori objekta, vankuverski arhitekti Džon i Patriša Patkau, objašnjavaju svoj projektantski poduhvat kao izazov da nenametljivo i suptilno ubace objekat u prazninu središta postojeće šume. Zahvaljujući njihovom praktičnom umeću, vizuelno prisustvo novog, građenog tkiva je prihvaćeno, integrisano i trajno zadržano u ambijentu. Izdužena osnova objekta, koja od njega pravi „pasarelu kroz šumu” izolovanu u svetu umetnosti, teži da nastavi dinamičan život prisutan spolja – on se tako nastavlja i unutra, u muzeju, samo je izmenjeno ono što se konzumira (umesto uživanja u prirodi – uživanje u umetnosti). S tim u vezi je i izbor glavnog građevinskog materijala – drveta. Ono postoji kao univerzalni princip, kao element ljudskog genetskog koda pod kojim se čovek najprijatnije i najprirodnije oseća. U tom aspektu objekat predstavlja najpoznatiji „drveni” savremeni muzej. Drvo u njemu nije upotrebljeno samo kao gradivni faktor, već i kao determinanta prostorno-funkcionalnog koncepta. Umesto punih zidova, proklamuju se transparentne zidne pregrade, i to kako one na fasadi (panoramski prozori), tako i one koje sačinjavaju enterijer. Zidni drveni paravani (sa dalekim odjekom japanskog tradicionalnog graditeljstva), plafoni i galerije izvedeni su kao transparentne površine od drvenih panela – upravo to čini arhitekturu ovog objekta specifičnom, prepoznatljivom i jedinstvenom. Tako, „arhitektura drvenih greda i letvi”, u kojoj drvo kanadske borovine (Tsuga heterophylla) igra glavnu ulogu, smeštena u srcu prirodnog šumskog okruženja, za čoveka i svet u kome živi znači mnogo više od lepe prirode i renomiranog muzeja.

Muzej od drveta

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika 58, april 2018.