toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


5JS         H5O      
  E    4      I   NQ3
MSF   QET   BE8      
  7    6      F   31M
IMR         APQ      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Kuće od celog drveta

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Kuce od celog drveta

Prema podacima laboratorije „Forest Products”, celo, neposečeno drvo može da izdrži 50% više težine od najvećeg debla napravljenog od istog drveta. Koristeći ovaj podatak, firma “„Whole Tree Architecture” (WTA) posvetila se graditeljstvu u kome se koristi celo stablo i njegove grane - rezultat projekta su prelepe kuće od lokalnog materijala koje se na najbolji način uklapaju u svoju okolinu, i tako doprinose ekološkoj, održivoj gradnji.
Studio „Whole Tree Architecture” osnovan je pre jednu deceniju od strane arhitekte Roalda Gundersena i njegove supruge Amelije Bakster. Njegovi koreni smešteni su u održivom šumarstvu I upravljanju životnom sredinom u okviru farme Driftles u američkom gradiću Stodardu (država Viskonsin). Na ovoj farmi odrastao je Gundersen, i preko 20 godina bavio se istraživanjem građenja oblicama malog prečnika (do 20 cm). Ovaj „Roald Gundersen Design” izazvao je interesovanje javnosti kao inovativni dizajn, posebno zbog aspekta uloge u lokalnom održivom razvoju i upravljanju šumama. Kada su prepoznali šire tržište za plasiranje prirodnog potencijala i lepote drvenih oblica, Gudsen i Baksterova osnovali su kompaniju “„Whole Trees”. Ona je sublimirala njihov biofilni odnos prema naturalnim drvenim konstrukcijama. Od tada pozitivan uticaj prema ovakvom modelu graditeljstva privlaći sve veći i širi odziv javnosti. Do danas ovaj studio bazira svoju delatnost na inovativnom i istraživačkom impulsu u upotrebi celog drveta u graditeljstvu, a time i na stvaranju restaurativno izgrađenog okruženja.


WTA kuće na prvi pogled imaju sličnosti sa tradicionalnim drvenim kolibama. Međutim, u odnosu na kolibe ističu se gradnjom celim drvetom kao još jeftinijim graditeljskim iskustvom. U procesu koji je koliko građevinska tehnika, toliko i održavanje šuma, koriste se samo lokalna stabla manjeg prečnika (do 25 cm). Reč je o već postojećem drvetu na zemljištu klijenata, ili o većem stablu koje je palo od vetra ili neke bolesti. Drveće koje se koristi bira se ne samo na osnovu strukturalne čvrstine ili estetskih parametara, već se u obzir uzima i gustina šume, kao i brzina rasta te vrste drveta. Veoma interesantno je i to da nema obrađivanja drveta u pilani (već se ono obrađuje ručno, na licu mesta), niti bilo kakvog uobičajenog transportnog procesa. Koristi od ovakvog načina gradnje su, dakle, i ekonomski i ekološki. Još jedna zanimljivost je ta da WTA kompanija pokriva ceo proces, od konsaltinga, preko ideje i odabira građe, do projektovanja i izvođenja objekta.


Objekti nastali u okrilju WTA odlikuju se specifičnim, naturalnim likovnim izrazom, a atmosfera koju zrače je izrazito prijatna, topla, nepretenciozna. Sa svojim ambijentom najbliskije su povezani, a veze koje se ostvaruju temelje se na praiskonskoj ljudskoj memoriji, i osećanju da je Čovek suštinski deo prirode. Upotrebljeno drvo u eksterijeru naglašava teksturalnu moć i izražajnost drveta kao materijala, i često je aplikovano u virtuoznim oblicima (koji se ne mogu postići drugim građevinskim materijalima). U enterijeru, drvo naglašava liniju kao glavni motiv kompozicije. Ta linija je svesno nepravilna, i na taj način otkriva nesavršenost prirode – zapravo lepotu te nesavršenosti. „Primordijalni” stil, koji provejava prostorom ovih kuća, ima veze sa kreativnošću, slobodom u izražavanju, dečijom umetnošću i maštom. Otklon od serijalnog, tipiziranog, uobičajenog i masovnog, autori ovih kuća pronalaze u individualnom pristupu svakom objektu i zadatku. Pri tome, njihov posao nije samo arhitektonsko projektovanje, već i dizajn mobilijara, pa ovi poduhvati u pravom smislu reči predstavljaju total dizajn opuse.

 
U procesu projektovanja i građenja iskorišćeno je celo drvo, od stabla do grančica, a u završnici prostor odlikuje jedinstvo likovnih elemenata, funkcionalnost i dominantan izraz topline. U ovakvom prostoru lako se stiče predstava o karakteru vlasnika – on mora biti ljubitelj prirode i prirodnog, podržavalac iskrenosti u izražavanju, pobornik sveta mašte i bajki. Objekti nastali iz pera i ruku WTA odlikuju se antropomernim dimenzijama – neveliki su, i prilagođeni onome što čoveku zaista treba. Upotreba drveta kao glavnog materijala dozvolila je primenu neobičnih oblika otvora (ponajviše prozora), tavanica, stepeništa, ali i fasada i osnova.
Prema rečima zaposlenih u WTA, „gradnjom baziranom na celom drvetu ulaže se više u lokalne poslove i materijale nego kod uobičajene gradnje, a istovremeno se promoviše zdravo korišćenje šume i lokalne populacije drveta, a time i zdrav i iskren odnos prema životu”. Gundersonova filozofija je u pravom smislu holistička - svaki deo projekta (dizajn, inženjering, gradnja i zanatstvo) se posmatra u svetlu lokalne ekonomije i ekologije.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, januar 2107.