toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


LDM         OQQ      
U 6    J    O O   1H1
A F   M13   FMP      
N W    S    C I   OOY
2JO         2II      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Kuća na obali okeana

Piše: Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

U nekadašnjem ribarskom naselju na malom ostrvu Nahantu, kraj Bostona, srpski doajen arhitekture Stojan Maksimović (Subotica, 1934) našao je svoj životni i radni ambijent. Osamdesetih godina prošlog veka on je napustio jugoslovenske prostore, pridružujući se američkim tokovima arhitekture (pre svega Gropijusovom birou TAC u Kembridžu, Masačusets). Supruga Mirjana Maksimović, takođe arhitekta, njegov je životni i profesionalni saputnik. Iz tandemskog rada nastala je njihova porodična kuća u Nahantu, na obali okeana, kao ostvarenje koje umnogome sublimira specifičnosti i stožere njihovog celokupnog graditeljskog opusa.

Kuća datira iz 1995-96. godine, i njena forma nastala je kao plastično istraživanje na temu plovećeg broda. Petu fasadu, tako, čini ritmička kompozicija kosih krovova, koja asocira na razapeta brodska jedra pod naletom vetra. U drvenoj površini eksterijera prepoznaje se ista aluzija. Drvo je obilato korišćeno i u enterijeru. Zapravo, čitav konstruktivni sklop kuće, stubovi i grede, su od drveta, i to jelove građe. Spoljna obrada (fasada) je od drvenih dasaka eastern cedar lokalnog porekla. Podovi u kući su od crvenog hrasta (red oak) koji je složen kao brodski pod. Lamperije na delovima tavanica, kao i na raznim opšivkama po zidovima i plafonima su od drveta douglas fir, koje predstavlja drvo tople i živopisne strukture iz porodice jelki. Od drveta je i celokupna stolarija, stepenišne konstrukcije, veliki deo pokretnog i fiksnog mobilijara. Vidljivo je insistiranje na prirodnom poreklu enterijerske opreme, što još jednom potvrđuje nedeljivost života i rada autora sa prirodom.

Objekat sadrži tri etaže sa ukupnom površinom od oko 230 m2, i u nivelaciji objekta duhovito je iskorišćena strma konfiguracija terena. Na prvoj, prizemnoj etaži prostire se integrisani dnevni boravak, koncipiran kao open space (dnevna soba, kuhinja, trpezarija, tv-room). Na drugoj etaži, koja leži na ulaznoj koti, nalaze se ulazni hol, lobi sa kaminom, a prevashodno veliki radni korpus – atelje sa bibliotekom, koji arhitektama Maksimović služi kao javni, poslovni prostor u kome je smešten njihov privatni biro SMM. Poslednji nivo kuće je najintimnijeg karaktera i sadrži niz spavaćih soba sa kupatilima.

Dnevna soba ima koncepciju atrijuma, dakle poseduje dvostruku spratnu visinu. Monumentalnost iskazana jednostavnim, iskrenim sredstvom, u lakom, krupnom i smelom autorskom potezu, predstavlja krucijalne odlike Maksimovićevog stvaralaštva. U slučaju ovog prostora, u kome porodica provodi na okupu najviše vremena, iskazana je ideja o važnosti i svečanosti tih trenutaka. Prostor, iako sa manje od 80 kvadrata po etaži, deluje prozračno, vazdušasto, ali i bogato i široko, što je još jedna od osobenih vizija Stojana Maksimovića – pružiti maksimum od prostora u svakom smislu.

Spratne etaže kuće poseduju galerijsku koncepciju prostora, sa otvorenim formama u kojima se prostor prožima po nivoima. Povrh toga što posetilac ima preglednost nad unutrašnjim prostorom, uz široke prozorske otvore koji su domišljato raspoređeni tako da nastave prostor prema spolja stiče se potpuni dojam totalnosti i kontinualnosti prostora. Ovako stvorena prostorna kreacija sa fluidnim ambijentima počiva na prožimanju formi i okruženja, i integraciji prirodnih fenomena u funkciju objekta. Svaki deo prostora u kući oplemenjen je drvetom, potcrtavajući neophodnost topline, sigurnosti i spokoja u porodičnom domu.

  

Smeštena na liticama Atlantskog okeana, kuća Maksimovića je koncipirana tako da novi prostor predstavlja ambijentalne celine koje se prepliću u prozračnim nivoima, uvodeći prirodu u kuću i prateći kretanje sunca i svetlosti tokom dana. Dramatičnost prirode koja karakteriše ovaj lokalitet upravo je bio presudan faktor koji je privukao ovog graditelja da tu svije porodično gnezdo i sagradi svoju kuću. Impresivni zalasci sunca, strahovito jaki vetrovi, guste izmaglice, debeo snežni pokrivač tokom zimskog dela godine, buran okean sa talasima, osim u životnoj i radnoj svakodnevici ostaju zabeleženi i na platnima u akvarelu kome pribegava Maksimović u časovima slobodnog vremena.

Arhitekta Stojan Maksimović

Životno delo arh. Stojana Maksimovića je kompleks Sava centra u Novom Beogradu (1975-78). Za ovaj objekat Maksimović je nagrađen Saveznom Borbinom nagradom za arhitekturu, kao i Oktobarskom nagradom grada Beograda.